Karađorđevići bez imovine
Agencija za restituciju odbila je zahtev porodice Karađorđević da joj se vrati dvorski kompleks na Dedinju, tako da su princ Aleksandar Drugi i njegova supruga Katarina i dalje svojevrsni podstanari u Starom dvoru, samo što ne plaćaju kiriju.
Pravna klopka
Princ nije štedeo
Dvorski kompleks Srbija finansira iz budžeta od 2004. preko Ministarstva kulture i prošle godine je spao na 34 miliona dinara. Država je do sada uložila ukupno oko 11,5 miliona evra. Prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina od useljenja u julu 2001. do polovine 2004. na tekuće održavanje uložili su 3,5 miliona evra.
Otud se postavlja pitanje zašto je pravni tim Karađorđevića podneo zahtev, ako je jasno da za sada ne postoji pravni osnov, jer poseban zakon o dvorskom kompleksu na Dedinju nije donet?
- Znamo mi za tu odredbu, ali je ona u koliziji sa važećim odredbama kojima se precizira rok za sve građane do kojeg treba podneti zahtev za povraćaj imovine. I o toj koliziji treba da raspravlja pravna struka. Svima nam je jasno da zakon nije u funkciji zaštite građana, već u funkciji zaštite javnog državnog interesa - odgovara Dragomir Acović, član Krunskog saveta.
Pre desetak godina pravni tim princa Karađorđevića je predložio poseban zakon o dvorskom kompleksu, ali ga nijedna vlada nije uzela u razmatranje.
Odluka na ledu
Strahinja Sekulić kaže da ne zna kada će država doneti zakon o dvorskom kompleksu kako bi se konačno rešio status ovog imanja u elitnom delu Beograda - da li će se eventualno vratiti u vlasništvo potomcima kralja Aleksandra Prvog ili će oni i dalje biti samo njegovi korisnici i da li će zbog toga dobiti i neko obeštećenje?
- Država će u svakom slučaju sagledati problem sa svih strana, jer to je kompleksan predmet - uveren je Sekulić.
Suština je bila da se dvorski kompleks njemu, kao starešini Dvora Karađorđevića, da u trajno i nasledno korišćenje, sa svim pokretnim stvarima. Dakle, tada se nije tražio povraćaj vlasništva nad dvorskim kompleksom, već njegovo trajno korišćenje.
Takođe je njegov pravni tim predložio da država snosi troškove investicionog održavanja kompleksa, kao i troškove tekućeg održavanja Belog dvora, dok će sam prestolonaslednik snositi isključivo troškove tekućeg održavanja Starog dvora. U stvarnom životu, većina predloga iz ovog neusvojenog zakona je i realizovana.
Bogatstvo od Cetinja do Bleda
Pored dvorskog kompleksa na Dedinju, kraljevi potomci u Beogradu potražuju dve kuće koje su u međuvremenu porušene da bi nikle višespratnice. Traže još jednu kuću, vilu i dva placa u Rakovici.
Očekuju i da im se u Topoli vrati električna centrala, bolnica, stari Karađorđev konak i Prva srpska kasarna, kao i kraljevske livade u Sokobanji. Kralj je bio i vlasnik zlatnih i rudnika lignita, a imali su laboratoriju za preradu zlata Neresnica, kao i fabriku za preradu zlatne rude u Glogovici.
Karađorđevićima su takođe oduzete štedne knjižice, obveznice, akcije, novac, sanduk sa dragocenostima, kao i izuzetno vredna biblioteka. Poznato je da je među 35.000 knjiga iz dvorske biblioteke, koje su prebačene u Narodnu biblioteku Srbije, bio i original rukopisa "Gorskog vijenca".
Naslednici kralja Aleksandra Prvog i kraljice Marije u Crnoj Gori potražuju posed sa vilom u Miločeru, kompleks dvorca Ljeskovac u Rijeci Crnojevića i kuću na Cetinju. Kralj i kraljica su u Sloveniji imali električnu pilanu, zatim vilu "Bled", rezidenciju u Mezaljki, kao i posede u Gornjoj i Donjoj Radovni.
U Sloveniji su doneli zakon po kom jedino Karađorđevići nemaju pravo na restituciju, a Slovenija je članica EU i na to niko u Briselu nije reagovao. Vlasti u Crnoj Gori tvrdile su da su spremne na novčano obeštećenje, ali to nisu učinile.
Spomenik kulture
Acović smatra da je to posledica nepostojanja političke volje da se status dvorskog kompleksa reši. S njim je saglasan i profesor Pravnog fakulteta, takođe član Krunskog saveta Dragoljub Kavran.
- Mi smo pokazali džinovsko strpljenje. Tri ili četiri parlamenta su dobili naš predlog zakona, ali su ga svi ignorisali. Očigledno je da ona manjina koja je 1944. zavladala i dalje svojom ideologijom drži Srbiju - kaže profesor Kavran.
Pre četiri godine, Vlada Srbije dostavila je Skupštini Predlog zakona o dvorskom kompleksu na Dedinju, ali on nije prošao zbog protivljenja poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka i Socijaldemokratske stranke Srbije Rasima Ljajića.
Zbog odijuma javnosti da se od državnih para izdvaja pozamašna suma novca za održavanje dvorskog kompleksa u kojem živi Aleksandar Karađorđević s porodicom, Vlada Srbije je pokušala to pitanje da reši tako što bi država direktno plaćala troškove Gradskom zelenilu ili Zavodu za zaštitu spomenika kulture. S obzirom na to da zakon nije prošao, država je nastavila da uplaćuje novac na račun fondacije Dvorski objekti za infrastrukturno održavanje dvorskog kompleksa, jer se on tretira kao spomenik kulture.
