Ističe rok za povraćaj imovine

Svi zainteresovani za povraćaj nacionalizovane imovine imaju još samo desetak dana za podnošenje zahteva za restituciju. Preciznije, rok ističe u ponoć 3. marta. Iako su za podnošenje zahteva imali dve godine na raspolaganju, što je inače najduži rok koji je zakon ove vrste predvideo, po starom srpskom običaju mnogi su se "probudili" tek poslednjih nedelja.

Samo deo vraćen vlasnicima: Zgrada na Vračaru u Beogradu još je pod sporom

- U poslednjih mesec i po dana znatno je porastao broj podnetih zahteva tako da je neka procena da ćemo na kraju imati preko 50.000 zahteva. U svakom slučaju, želim da naglasim da produženja roka neće biti, jer mi ne možemo da blokiramo državu zbog procesa restitucije - upozorava direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.

Za čitaoce "Vesti" koji imaju zakonskog osnova za potraživanje i obeštećenje oduzete imovine u Agenciji poručuju da to mogu da urade preko ovlašćenog lica, bez obaveze dolaska u zemlju. Ne mora da se angažuje advokat, objašnjava Sekulić, dovoljno je da se ovlasti rođak, prijatelj ili već neka osoba od poverenja koja bi podnela zahtev sa pratećom dokumentacijom na šalteru pošta širom zemlje koje su ovlašćene za prijem zahteva. O spisku tih pošta, kao i o svim drugim tehničkim podacima postupka, zainteresovani se mogu informisati na sajtu Agencije za restituciju (njnjnj.restitucija.gov.rs), jednom od retkih portala državne institucije sa jasnim i preglednim informacijama za građane.

Osim što moraju da se informišu do detalja šta im je potrebno od dokumentacije, od umrlica za lica od kojih nasleđuju konfiskovanu imovinu, osnova po kom je nasleđuju, rešenja o nacionalizaciji vlasništva, podatka gde se nalazi nepokretnost koju potražuju i slično, u Mreži za restituciju savetuju da ne podnose originalna dokumenta, već overene fotokopije. Agencija je izašla u susret brojnim zainteresovanim građanima i primaće i zahteve sa nepotpunom dokumentacijom koju će u toku postupka moći i morati da kompletiraju.

- Mi dve godine primamo nepotpunu dokumentaciju, ali jedino bez čega zahtev neće biti prihvaćen jeste akt o oduzimanju. Bez njega ne može - naglašava Sekulić.

Sve više zahteva: Strahinja Sekulić

Takođe, oni koji su ranije, prema Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine iz 2005. godine, podneli prijavu sa pretećom dokumentacijom Republičkoj direkciji za imovinu, ne tretiraju se kao zahtev za vraćanje imovine, već to moraju da urade po novoj proceduri, isključivo na šalterima pošta i na obrascu koji mogu da preuzmu u poštama ili sa sajta Agencije za restituciju.

- Nažalost, naš manir da sve radimo u poslednjem trenutku i ovde je došao do izražaja, ali mislim da to što se zahtevi intenzivno podnose u poslednje vreme nije dominantno posledica ove naše navike. U velikom broju slučajeva građani nisu mogli da to učine ranije, jer je postojala strašna opstrukcija, pre svega u katastarskim službama i u Republičkom geodetskom zavodu. Bilo je masovnih primera da se građanima govori da nemaju dokumentaciju, da bi se ispostavilo da je imaju, a onda im je po nekoliko meseci ne daju. Rokovi teku, a oni bez te dokumentacije ne mogu da nastave dalje prikupljanje neophodnih papira. Znate, to već poprima elemente organizovanog kriminala - kaže Mile Antić.

Rok za zahteve ističe ističe, a kada bi se vraćanju imovine i mogli nadati zainteresovani građani? Procena je, kaže direktor Sekulić, da bi u 80 odsto slučajeva postupak vraćanja mogao da bude rešen za četiri do šest godina, dok će se sporni slučajevi rešavati duže.

I strancima pravo na oteto!

Prema Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju iz 2011, strani državljani imaju pravo na povraćaj imovine, ali pod određenim uslovima. Razlikuje se od države do države u zavisnosti od toga da li je bivša Jugoslavija sklopila bilateralne sporazume sa konkretnim državama. Recimo, u slučaju sa SAD, gde postoji sporazum o obeštećenju iz 1964, po tom osnovu se američki državljani računaju kao da su obeštećeni. Bez obzira na to, kako objašnjava Strahinja Sekulić, da li su tu mogućnost u stvarnosti iskoristili ili ne. Oni se, dakle, sada ne mogu javiti srpskoj državi, pozivajući se na Zakon o restituciji, sa zahtevom da im se vrati ili nadoknadi imovina.

Takođe važi i slučaj reciprociteta, pa tako, recimo hrvatska država ne omogućava srpskim državljanima pravo na vraćanje imovine u naturi, pa tako ni Srbija to pravo ne daje hrvatskim državljanima.

Postoji i reciprocitet kada država donese zakon o restituciji kojim strane državljane isključuje ili ograničava u mogućnosti da dođu do svoje oduzete imovine. Takav je slučaj sa Makedonijom, pa je i srpski zakonodavac isti princip uveo i za makednske državljane koji bi eventualno bili zainteresovani za imovinu na teritoriji Republike Srbije.

U slučaju nemačkih državljana, recimo, kaže Mile Antić, nije bilo nikakvih ograničenja.