Nema novca za otetu imovinu
Mreža za restituciju predložila je državnoj Agenciji za restituciju zakonske izmene prema kojima bi se povećao obim povraćaja nacionalizovane imovine starim vlasnicima u naturi, a Agencija je takav predlog, kao i vraćanje zgrada u kojima su inostrane ambasade uputila Vladi Srbije.
Vlasnici nacionalizovane imovine će, ipak morati, najverovatnije da čekaju još tri godine da im se oduzeto vrati, jer je Agencija u okviru predloga izmena Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju unela i tu stavku. Razlog je što isplate obeštećenja treba da počnu iduće godine, ali para u republičkoj kasi za tu namenu nema, pa bi rok trebalo da se prolongira do 2018. godine.
Najviše vraćeno BeograđanimaPodaci govore da je do sada vraćeno blizu gotovo 2.500 poslovnih prostora, kompletnih zgrada ili pojedinačnih stanova, što je više od 150.000 kvadrata širom Srbije. Najviše u beogradskim opštinama Stari grad gde je 612 objekata, Vračar 324, a sledi Novi Sad sa 175. Stari vlasnicima je predato i oko 3.500 hektara zemljišta. |
Takva izmena je, kako za "Vesti" objašnjava koordinator Mreže za restituciju Mile Antić bazirana na preporukama evropskih institucija, ali i realnom stanju koje pokazuje da imovine ima dovoljno, ali ne i para.
- Odlaganje je neminovnost i očekivali smo ga, jer nekoliko rezolucija Evropskog parlamenta i Evropska komisija preporučuju da se što više starog vlasništva vrati u naturi. Sa druge strane treba gledati šta je najbolje za Srbiju, a nije realno da se novac pronađe u situaciji kada smo na sve muke imali i katastrofalne poplave i velike štete - kaže on.
Antić podseća da je predato 73.000 zahteva za povraćaj imovine, što obuhvata oko 300.000 naslednika, što je, prema njegovim rečima, svega 20 odsto od ukupno konfiskovane privatne imovine u Srbiji.
- To je zaista mali deo onoga što arče javna preduzeća poput Srbija šuma koje raspolaže sa više od milion hektara, a da i nema tačnu evidenciju. Zato pozdravljamo nedavnu odluku Vlade o popisu javne svojine, mada je to samo minimalan napredak, jer će opet mnogo toga ostati nepopisano, pošto se pokazuje da je za dve i po godine primene Zakona o restituciji otkrivena ogromna državna imovina - kaže Antić i dodaje da je posle takvog otkrića normalno da se što više ljudima vrati u naturi.
Ista pravila za stranceU Srbiju su iz inostranstva, prema rečima Direktora Agencije za restituciju Strahinje Sekulića, stigli zahtevi iz 31 države sveta sa kojima Srbija ima reciprocitet, a kako je naveo, pravila za povraćaj imovine stranim i srpskim državljanima su identična. Najviše iz Austrije 447, Nemačke 251, Mađarske 163, Hrvatske 129 i Izraela 58. |
Ukoliko starom vlasniku ne može da bude vraćen stan, prema rečima našeg sagovornika, zašto mu umesto novčanog ili obeštećenja u obveznicama, ne bi bila data šuma.
- Restitucija je i suštinski test za Vladu, jer bez tog procesa nema sistemskih promena u zemlji, a kako se pokazalo i od izuzetne je važnosti i za evropske integracije Srbije. Nisu tačne teze koje se proturaju u javnosti da restitucija koči privatizaciju, već naprotiv koči pljačku države, jer se njom otkrivaju velike zloupotrebe i privredni kriminal - zaključio je Antić.
