Muke građana u matici i dijaspori: Na sud po dedovinu!
Građani Srbije iz dijaspore i matice kojima ne može da bude vraćena imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata, biće isplaćeni.
Za tu svrhu vlast je iz budžeta za 2018. izdvojila dve milijarde dinara (oko 16,8 miliona evra), pa predsednik Mreže za restituciju Mile Antić kaže da država očito nema para za obeštećenja i predlaže građanima koji potražuju imovinu da se za nju bore i sudskim putem.
Prema rečima direktora Agencije za restituciju Strahinje Sekulića, bez obzira na ukupnu vrednost oduzete imovine propisano je da pojedinac može da dobije maksimum pola miliona evra.
Idemo do Strazbura
Iz Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava upozoravaju da će zbog ovakvog postupka države sudovi biti zatrpani tužbama i to prvo domaći, pa međunarodni. Slavenko Grgurević za "Vesti" objašnjava da bi čak 8.000 slučajeva starih vlasnika i naslednika moglo da završi pred sudom u Strazburu.
- Nesuvisla je suma od dve milijarde dinara koju je opredelila država, a da pritom ne zna ni broj ljudi koje treba da obešteti ni vrednost imovine. Odokativno su procenili koliko mogu da izdvoje, pa su uveli i nekakve koeficijente da bi se ratosiljali problema - objašnjava Grgurević za "Vesti".
On objašnjava da Srbija mora da odradi poglavlja 23 i 24 u procesu pridruženja EU, gde su ključna imovinska prava. I Grgurević kaže da problem može da se reši obeštećenjem u naturi, jer država ima ogromnu imovinu.
- Novac za obeštećenje bolje da se uloži u privredu i reindustrijalizaciju - kaže Grgurević.
Prve isplate ove godine
- Nezadovoljnih uvek ima, ali smo dužni da poštujemo zakon - kaže Sekulić, koji za "Vesti" najavljuje prve isplate građanima po tom osnovu već krajem ove godine.
Dve godine za žalbe
Sekulić negira da država ima finansijskih problema. Kaže da je oko 11.000 hektara vraćeno prošle godine i da bi tim tempom čitav posao mogao da se okonča do 2023. godine.
- Sve što možemo, vraćamo odmah. Urađeno je 90 odsto i najveći deo posla će biti donošenje rešenja o obeštećenju. Nakon pet godina našeg rada, provešćemo dve godine u čekanju odluka drugostepenih sudova. Kad se okončaju svi procesi, svešćemo bilanse, a postupak restitucije biće završen - kaže Sekulić.
On navodi da je spremno 1.000 rešenja i da se čeka da Vlada Srbije utvrdi koeficijente po kojima će se obračunavati vrednost imovine. Sekulić kaže da će se potruditi da do kraja 2018. bude urađeno 3.000 rešenja.
- Naš posao je da utvrdimo ko ima pravo na obeštećenje u pojedinačnim slučajevima. Agencija je sa Poreskom upravom izračunala vrednost oduzete imovine koja ne može da bude fizički vraćena i sada Vlada treba da utvrdi koeficijent - pojašnjava Sekulić.
Predsednik Mreže za restituciju Mile Antić kaže da Vlada teško može da utvrdi koeficijent kako to zakon propisuje, jer je on manjkav upravo u tom delu.
Sve na sajtu Agencije
Agencija je preko svog sajta njnjnj.restitucija.gov.rs
omogućila pristup dokumentima za svaki slučaj pojedinačno. Tako i naši građani u dijaspori mogu u svakom trenutku da prate šta radi njihova familija u matici, advokati i sama Agencija.
- Uz to, budžet za isplate u ovoj godini pokazuje da novca za obeštećenje nema, osim za one koji će se za povraćaj svojine boriti do kraja - tvrdi prvi čovek Mreže za restituciju.
Bolje zemlja, nego pare
On za "Vesti" objašnjava da je za ovu godinu potrebno 180 miliona evra za obeštećenje, a da je država obezbedila 10 puta manje. Antić kaže da je dijaspora jednako tretirana kao i srpski građani u matici, pa je tako pogađaju isti problemi.
Ministarstvo finansija je potvrdilo da je moguća supstitucija, odnosno da se vrati druga stvar umesto one koja je oduzeta.
Karađorđevići već tužili
Imovinu je pre četiri godine tražila prinčevska porodica Karađorđević. Na osnovu presude u naslednom postupku iz 1938. u to spadaju i Beli i Kraljevski dvor, nekoliko kuća u Beogradu, nameštaj, umetnine, srebrnina... Zahtev za povraćaj dvorova je Agencija odbila, pa su se žalili Ministarstvu finansija, koje ih je takođe odbilo, a sada je u toku proces pred Upravnim sudom.
- Podneto je oko 80.000 zahteva za povraćajem imovine sa 300.000 učesnika u postupku, a Karađorđevići su u svega dva do tri predmeta - komentariše Antić prekomerno interesovanje javnosti za prinčevsku porodicu.
On podseća da je naslednicima kneza Pavla princezi Jelisaveti i njenom bratu Aleksandru 2014. vraćena vila "Crnogorka" na Dedinju.
- Zato od države zahtevamo da ponudi drugu imovinu, prvenstveno zemljište kojeg ima dosta u posedu - ističe Antić.
Prema njegovim rečima to treba uraditi i za zemlju koja nije prošla komasaciju, odnosno ukrupnjavanje zemljišta, što je na primer slučaj u okolini Subotice.
Crkve opet bogate
Crkvama i verskim zajednicama je, prema poslednjim podacima, vraćeno 58.549 hektara poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta. One su u prednosti nad građanima kojima je vraćeno samo 895 hektara šuma, 10.309 hektara oranica, oko 41 hektar neizgrađenog zemljišta.
* Crkvama je vraćeno i 90.269 kvadratnih metara stambenih i poslovnih objekata.
* Građani su povratili ukupno 5.993 zgrada, stanova i poslovnih prostora.
