Sve je isto, samo Slobe nema
Petnaestogodišnjica rušenja vlasti Slobodana Miloševića navršava se danas, a većina građana koji su tog 5. oktobra izašli na ulice zahtevajući da tadašnji predsednik Jugoslavije prizna izborni poraz od opozicionog kandidata Vojislava Koštunice, oseća duboko razočaranje. Izneverena su očekivanja za uvođenje pravne i demokratske države u kojoj će se kriminalcima u zatvoru pridružiti koruptivna politička i ekonomska elita.
Zato ne čudi što se 5. oktobra 15 godina kasnije većina običnog sveta, bez čije masovnosti na ulicama Beograda ne bi mogla biti izvedena politička smena vlasti, priseća sa gorčinom kao dana izjalovljenih očekivanja. Za sociologa Jovu Bakića energija naroda je potpuno potrošena do 2010. godine.
- Mislim da je tada jedna oligarhija, ona koja je preuzela vlast posle 2000. zamenila onu iz devedesetih. Zato je 5. oktobar bio samo oligarhijski prevrat sa demokratskim tendencijama - rekao je Bakić na tribini koju su povodom godišnjice 5. oktobra organizovali nedeljnik "Vreme" i nemački Forum civilne mirovne službe.
Narod će prosto reći - sjahao Kurta, uzjahao Murta - jer ni 15 godina kasnije nema nezavisnog sudstva, zdrave ekonomije, slobodnih medija i posla. To da se malo toga promenilo i da su razočarani birači na poslednjim izborima davali podršku Miloševićevim saradnicima i njegovim radikalskim koalicionim partnerima, vidi se najbolje po ljudima koji su danas na vlasti.
Predsednik Srbije je Tomislav Nikolić, do pre šest godina desna ruka radikalskog vođe Vojislava Šešelja. Bivši radikal Aleksandar Vučić danas je predsednik Vlade Srbije sa podrškom naroda koja se može uporediti samo s onom koju je Milošević imao u najmoćnijim danima svoje vladavine. Portparol Miloševićevog SPS-a Ivica Dačić do pre dve godine bio je premijer, a sada je šef srpske diplomatije. Na drugoj strani, glavni akteri nekadašnjeg Demokratske opozicije Srbije (DOS) sada su ogorčeni opozicionari sa glavnim problemom - kako prebaciti cenzus na predstojećim izborima kojima im preti lider naprednjaka.
Pročitajte još:
* Hit u SPS-u: Sloba poručio - E, moj Mrko, opet te zeznuo Ivica!
* "Ovo s Dačićem je nezgodno, ali i ja sam odgovoran"
* Dačić upozorava Albance sa juga Srbije: Ne igrajte se vatrom!
Ako se izuzmu fleksibilni Rasim Ljajić i rastegljivi Velja Ilić, niko iz one udarne DOS-ove ekipe i više se ne nalazi na vlasti. Oni protiv kojih su 2000. godine grmeli sa beogradskih trgova i pozorišnih terasa danas su predvodnici Srbije na putu ka članstvu u EU! I da apsurd bude veći, najveći evrofanatici tako su postali Dačić, Miloševićev mali od palube, a sada predsedavajući Oebsa, i Vučić, čovek za čijeg je kratkotrajnog mandata ministra informisanja 1998. godine usvojen zloglasni Zakon o informisanju na osnovu kojeg su gašeni opozicioni mediji.
Odučili se od ratova
Jedan od učesnika petooktobarske smene vlasti Vesna Pešić danas smatra da je najvažnije što je DOS uspeo sa smenom režima to što Srbija posle više nikada nije ušla u rat.
- Došli smo do nacionalnog konsenzusa da se više ništa ne može rešavati nasiljem. Svaki put posle 2000. kad bi se došlo u iskušenje da se s nekim sukobimo, režim bi ustuknuo, pa to čini i sada - kaže bivša predsednica Građanskog saveza Srbije.
Poraz DOS još je upečatljiviji ako se uzme u obzir da dva najznačajnija čoveka petooktobarske smene vlasti - Zoran Điniđić i Vojislav Koštunica više nisu politički aktivni. Đinđić je kao srpski premijer ubijen u dvorištu zgrade Vlade Srbije 12. marta 2003, dok je Koštunica posle izbornog poraza 2014, kada njegova DSS nije prešla cenzus, podneo ostavku i povukao se iz javnog života.
Revolucija od 100 miliona dolara
Kada se govori o 5. oktobru, neizbežno se povede rasprava o tome koliko je zaista to bio iskonski bunt naroda kome je dojadio autokratski režim koji je gubio ratove i gasio slobode, a koliko vešto izrežiran i spolja finansiran prevrat. Sociolog Slobodan Antonić podseća da je i američki ambasador Vilijam Montgomeri govorio da su SAD u smenu Miloševića uložile 100 miliona dolara.
- Ali bitno je reći da to ne bi vredelo da nije bilo energije i volje naroda koji se tada okupio. Prvi put su se, osim građana, uključili i radnici - kaže Antonić, podsećajući na štrajk u Kolubari.
Čedomir Jovanović, jedan od značajnih operativaca petooktobarskih promena, kao najveći kapital vidi u samom činu smene Miloševićevog režima bez prolivanja krvi.
Legija i Pavković otkazali poslušnost
Iako je Milošević na ulice poslao policiju sa suzavcem, bunt naroda se nije mogao iskontrolisati. Da je đavo došao po svoje, Milošević je shvatio kada njegovu naredbu da se demonstrantima zapreti "crvenim beretkama" i vojskom, nisu ispoštovali ni komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija, ni tadašnji načelnik Generalštaba Vojske SRJ general Nebojša Pavković.
Narednog dana, 6. oktobra, Milošević je priznao izborni poraz i čestitao Koštunici.
- Najvažnije je da smo uspeli da srušimo jedan režim koji je ogrezao u zločinu, a da mi nikog nismo izložili takvom zločinu. Šteta je što je mnogo energije rasuto na 15 godina mrcvarenja sa problemima kao što su Kosovo, Hag ili odvajanje Crne Gore - kaže Jovanović koji se danas bezuspešno nudi Vučiću i ekipi za saradnju.
Dve žrtve i spaljena skupština
Demonstranti su tog 5. oktobra u Beograd pristizali iz čitave Srbije u kolonama automobila, autobusa i kamiona dugačkim desetine kilometara, probijajući buldožerima policijske blokade na putevima. Već u prepodnevnim satima policija je upotrebila suzavac kako bi sprečila demonstrante da uđu u zgradu parlamenta, ali bezuspešno. Zgrada Savezne skupštine je demolirana i zapaljena, kao i zgrada RTS u Takovskoj ulici. U demonstracijama je stradala Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je pala pod točkove kamiona, dok je Momčilo Stakić iz Krupnja preminuo od posledica srčanog udara.
