Dijaspora čuva blago zavičaja

U Ljubičevcu kod Kladova održan je 24. Sabor dijaspore, koji je i pored tropskih vrelina privukao veliki broj naših građana iz celog sveta.

A. Bošković

Ogromno interesovanje

Na tropskoj temperaturi oko vašarskih tezgi i pozornice na kojoj su se smenjivale folklorne grupe tiskali su se naši ljudi koji žive i rade daleko od rodnog kraja.

Ljubomir Gušatović, predsednik Dansko-srpskog udruženja Timok 98 iz Hileroda, čovek je koji je najviše učinio da se ova manifestacija održi više od dve decenije i uspeo kao predsednik i Saveta Mesne zajednice da oživi vašarsku tradiciju.

- Puno mi je srce kad vidim da se naša zajednička priča, kako nas zovu, pečalbara, nastavlja i živi po 24. put kroz manifestaciju kojoj smo dali naziv Sabor dijaspore - kazao je Gušatović, pozdravljajući goste i dodao:

- Mislili smo da je naša sreća da imamo puno, a deca su rasla i išla svojim životnim putevima. Naši su putevi nekad ostajali i pusti. Onda smo shvatili da je tuđina od nas učinila da zaboravimo da čovek živi kroz ljubav, radost i dobrotu. Te smo osobine dobili rođenjem, u majčinom krilu i u prašnjavim sokacima ovog sela. Dok smo kao deca krali trešnje iz komšijinog voćnjaka, pecali ribe na Dunavu i ljubili se sa devojkama na mesečini. U srcu postoji taj plamen koji te pecka i vraća u detinjstvo, u rodno selo, u zavičaj. Sa punim koferima i iskustvom nekog drugačijeg, lagodnijeg života, vratili smo se da potražimo to što zovu srećom i shvatili da se ona za nas zove sloboda. Naša je sreća dostižna, sa vama, ljudima koji su nam dragi i koje volimo, sa prijateljima uz koje se zaboravljaju problemi.

A. Bošković

Mališani čuvaju tradiciju

- Oni koji su prvi put sa nama, videće naše selo i reći: "Kako su bogati ovi ljudi." Naše bogatstvo nije u kućama i stvarima, nego u nama - vrednim i ponosnim na to što smo bili uvek zajedno, i u dobru i u zlu. Oni koji su bili i ranije u našem selu mogu da vide šta je sve novo urađeno od tada. U tome je naš uspeh i sreća - da napredujemo i razvijamo svoje selo da bi nam svima bilo lepše. Svi vi ste deo naše priče, našeg Sabora, i deo naše sreće koja je potpuna samo kad ima sa kim da se deli - kazao je Gušatović.

Manifestaciji su prisustvovali Dragan Budujkić, predsednik opštine Kladovo, Vukman Krivokuća, predstavnik Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova, Slobodan Perić, poslanik Skupštine Republike Srbije, Jovan Stingić, načelnik Opštinske uprave, Dragan Marinović, predsednik Skupštine opštine, Borislav Petrović, zamenik predsednika Opštine, i brojni predstavnici institucija i udruženja, kao i privatni preduzetnici koji su nesebično pomogli održavanje Sabora dijaspore.

Obraćajući se brojnim gostima Budujkić je istakao da je tradicionalna manifestacija bila prilika za druženje i susrete naših ljudi koji žive daleko od matice, ali i za susrete sa predstavnicima opštinske samouprave i da najneposrednije razgovaraju o mogućnostima investiranja u ovoj izuzetno, po položaju i logističkoj podršci koju pružaju zainteresovanima, atraktivnoj opštini.

Domaćini su ponudili bogat kulturno-umetnički program u kojem su učešće uzela društva koja neguju folklornu tradiciju krajeva iz kojih dolaze. Sabor je oduvek bio mesto okupljanja naših ljudi u rasejanju, ali i čuvar kulturne i folklorne baštine.

U opštoj gužvi čuli su se razgovori na danskom, nemačkom, francuskom, švedskom, srpskom i ko zna još na kom jeziku, a prostranom Ključkom ravnicom razlegla se pesma i svirka osam kulturno-umetničkih društava koja izvorne običaje otimaju od zaborava.