Dijaspora žila kucavica
Srbija ceni svoju dijasporu, ona je naš ogroman potencijal. Od nje dobijamo dve do tri milijarde evra koje su od velike pomoći i matici i njenim građanima, kaže za "Vesti" Ivica Tončev, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije sa kojim smo razgovarali o svim aktuelnostima i pitanjima od značaja za srpsko rasejanje nastanjeno širom sveta.
Bili ste u kontroli u nekim diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije. Kakvi su vaši utisci?
- Jedno od novih ovlašćenja koje smo dobili sa postavljanjem novih državnih sekretara je nadzor naših DKP, koji u poslednjih 30 godina nijednom nije urađen na ovako temeljan način. Obišli smo već pet-šest DKP i utvrdili da može bolje da se radi, jer i tamo gde rade kako treba, uvek može da se nađe način da rade još bolje.
Na koju vrstu propusta ste naišli?
- U Beču smo, na primer, utvrdili da prostorija u kojoj je naš konzulat nije adekvatna zato što je na trećem spratu, a lift koristi cela zgrada. Prostor je mali, nema naših obeležja, a ni parkinga. Dali smo nalog da budu transparentniji i da prostorije budu bolje kako bi naši građani mogli da reše svoj problem mnogo brže i sa manje nervoze. Poznato je da je Beč jedan od gradova sa najbrojnijom dijasporom iz Srbije.
U planu reorganizacija
Da li je negde bilo većih propusta?
- Nije, ali je važno reći da samim tim što je bilo nadzora, efektivnost naših DKP je povećana za 20 do 30 odsto, pošto svi zaposleni u njima znaju da dolazimo nenajavljeno, a ne znaju gde i kada ćemo da odemo. Mi reagujemo na primedbe naših građana u rasejanju i to radimo u hodu, pa mislim da ćemo u narednih godinu dana obići još dvadesetak predstavništava i da će svi shvatiti da moraju da rade ono zbog čega su otišli u diplomatsku misiju, a to je da budu u službi naše dijaspore. Uveren sam da pomaka ima, ali radimo u okviru Vlade Srbije, pa o tome poslednju reč treba da daju ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i premijerka Ana Brnabić.
Mnogo čitalaca "Vesti"se žali da su im DKP prilično udaljeni od mesta boravka. Planira li se otvaranje novih konzulata?
- Ministar Ivica Dačić je već pokrenuo proceduru za novu organizaciju DKP i mislim da će uslediti zatvaranja nekih postojećih i otvaranje novih. Sada su organizovana po sistemu od pre dvadesetak godina i zato ćemo u narednoj godini ići i na pokrivanje delova sveta gde ima najviše naših građana, a nema predstavništava. Na primer, dijaspora je tražila da se otvori konzulat u Lionu, pa na jugu Švedske, a sa druge strane postoje konzularna odeljenja negde gde ne živi mnogo naših ljudi, a i ostale funkcije DKP se možda nedovoljno koriste. Tim prepakivanjem ćemo se prilagođavati sadašnjem trenutku. Planiramo konzulate, ne samo u EU, već i na drugim kontinentima. Na primer na zapadnoj obali SAD, jer u Los Anđelesu odnedavno postoji počasni konzulat koji je pomak, ali nije dovoljan s obzirom na broj naših građana, već je potreban i generalni konzulat u tom delu SAD. Razmatramo finansijski deo koji treba da se uvrsti u budžet, potom da o otvaranju detaljnije razgovaramo sa zemljom domaćinom, ali uveravam naše ljude u dijaspori da će dobiti konzulate tamo gde su im potrebni. "Vesti", odnosno prodaja vaše novine može da nam pomogne da vidimo gde su sve konzulati potrebni. Ako se, na primer, negde prodaje 1.000, a negde 100 primeraka, znak nam je da je tamo više naših građana i da treba da postoji predstavništvo. Taj parametar može da bude jedan od segmenata saradnje naše i vaše kuće.
Koji vremenski okvir podrazumeva taj prilično obiman posao?
- Najmanje godinu dana da to pokrenemo, ali smo sigurno brži od zemlje domaćina kada je reč o bilo kojem dokumentu ili proceduri i trudimo se da što brže izađemo građanima u susret. Kad, recimo, naši građani izgube pasoš bilo gde u svetu, a ove godine je toga bilo puno, u roku od svega nekoliko sati izdat im je putni list. Mislim da nijedna država to ne radi brzo kao mi. Primedaba, međutim, uvek ima, pa i kad je nešto u redu neko će zapitati zašto nije i nešto drugo.
Pomenuli smo Lion. Više čitalaca "Vesti" je pitalo kada će tamo biti otvoren konzulat?
- Rekao sam da je to u planu i trudimo se da bude što brže, ali mi smo zemlja od desetak miliona stanovnika i ne možemo da imamo 15 predstavništava u Francuskoj. Kada će biti otvoren znaćemo već početkom iduće godine.
Mesto na svetskoj mapi
Srećete li se često s našom dijasporom i na šta vam se najčešće žale?
- Naši ljudi iz dijaspore znaju da sam neko ko je na ovu poziciju došao iz dijaspore, da imam dosta kontakata u inostranstvu i u matici i da mogu da pomognem. Najčešće se žale na administraciju u Srbiji, jer kada dođu na odmor žele da dobiju pasoš i drugu papirologiju bez čekanja, po ubrzanoj proceduri. To su najveće primedbe, one lične, ali nisam imao zamerke da dijaspora ima bilo kakav problem u domovini ili da država manje razmišlja i vodi brigu o njima. Kada nadležni iz naših ministarstva i predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovaraju sa inostranim zvaničnicima uvek postavljamo pitanje naše dijaspore, čak i ako nije u protokolu, i bilo da se razgovara sa zvaničnicima Nemačke, Švedske, Austrije ili neke druge države uvek se govori o našoj zajednici u tim zemljama.
A šta hvale?
- Dolazak investitora iz zemalja u kojima žive u Srbiju i drago im je, recimo, što je jedna od tih država kod nas otvorila 20 fabrika. U Kragujevcu i Srbiji generalno ima nekoliko stotina Italijana, što je jasan dokaz da se naša privreda pokrenula, da smo postali mnogo ozbiljnija i stabilnija država na svetskoj mapi i da se osećaju sigurnije kad dođu ovde. Kod nas je radna snaga i dalje jeftinija nego u zemlji domaćinu i smatraju da je mnogo bolje da se kod nas obavlja proizvodnja. Inače, naša dijaspora utiče na investitore zemlje u kojoj živi, jer svako ko bi da ulaže pita kakvi su uslovi za investiranje u Srbiji i zakoni. Moram da podsetim da su stranci i naši ljudi iz rasejanja izjednačeni i u dodeli subvencija za pokretanje biznisa i da nije važno da li se neko zove Franc, Žan ili Zoran da bi ih dobio ukoliko ima dobar poslovni plan.
Ima li dijaspora problema u državama u kojim živi?
- Velika primedba naših dijasporaca nastanjenih u zapadnoevropskom delu je da država domaćin ponekad ne razume naš mentalitet. Desilo se da je jedna porodica imala velike probleme jer im je Centar za socijalnu zaštitu uzeo decu zato što im je u kontrolu došao činovnik iz Centra i video kako deda spava s unukom u istom krevetu. To je, prema normama te zemlje, bilo neprihvatljivo. Decu su tretirali kao diskriminisanu i oduzeli ih roditeljima, koji su onda tražili pomoć naše države. Reagovali smo pisanim objašnjenjem i razgovorom i objasnili da je to kod nas tradicija, a nikako diskriminacija. Uspeli smo da rešimo problem. Mi stalno ukazujemo da se mora drugačije gledati na našu kulturu jer, recimo, na svadbu dođe 20 zvanica i nezamislivo im je da kod nas bude 300, ali to smo mi. Prilagođavamo se njihovim zakonima i poštujemo ih, a ovo je srpska tradicija, a ne kršenje zakona. Inače, drugih primedaba nije bilo.
Šta biste poručili građanima u rasejanju?
- Poručio bih našoj dijaspori da Srbija prema njima ima veliki stepen poštovanja i zna koliko pomažu maticu, kao i da ih naša država smatra svojim građanima. Ne delimo ih na one u dijaspori i u matici, svi su naši. Isti nam je neko ko živi u Smederevu, Nišu i Surdulici kao i onaj u Sidneju, Bonu i Milanu.
Vreme za Radnički
Koliko Vam vremena oduzima angažman u niškom Radničkom, čiji ste predsednik, i verujete li da će srpski klubovi postići uspeh u Evropi?
- Kada se dobro rasporedi vreme, posle osam do 10 sati na poslu, ima vremena za sve. Funkciju u klubu sam zamrzao zbog političke funkcije. Nemam upravljačka prava, ali mogu da dam sugestije i predloge. Mislim da sam dobro radio, jer klub nikad u istoriji nije bio drugi na tabeli, a posle 37 godina je igrao u Evropi. Stadion je stalno bio pun normalnih građana, nekih i sa decom, koji su kupili kartu, a nisu tražili za džabe. Mislim da ne treba da dođe na utakmicu onaj ko ne želi da da za klub koji voli. U Evropi smo dosta postigli, ali biće potrebno još malo vremena da budemo konkurentni, jer budžet u našim klubovima je mnogo manji nego u drugim. Budžet Radničkog je 1,5 milion evra, a Makabija koji ga je izbacio iz takmičenja 50 miliona. Međutim, kako naša privreda raste, tako će i sport.
Nesporazum u Parizu
Kakav je epilog skandala u Parizu, odnosno sukoba ambasadora Rajka Ristića i Radoslava Pavlovića, direktora Kulturnog centra?
- Ne bih to nazvao sukobom, više je bila stvar nerazumevanja i došlo je do poremećaja međuljudskih odnosa. Kulturni centar je pod nadležnošću Ministarstva kulture i mi ne utičemo na rad i programe tog centra. Direktni šef u tehničkom smislu, prema hijerarhiji, jeste naša ambasada u Parizu i pošto je bilo sukoba utvrdili smo stanje i dali predlog. Moje mišljenje, kao državnog sekretara, jeste da niko nije otišao tamo da se bavi ličnim sujetama i da je najbolje da se pošalje nova ekipa ljudi, nova energija i da se pokrene rad na zdravim osnovama. Zašto bi zbog personalnih rešenja ispaštao Kulturni centar? Odluka je i na Ministarstvu kulture. Naš predlog je da se naprave konkretne kadrovske izmene. Sa određenim zaposlenim je već prekinuta saradnja.
Finansiranje projekata
Da li nastavljate finansiranje projekata dijaspore?
- Nova Vlada Srbije i predsednik države Aleksandar Vučić odobrili su sredstva za konkurs za sufinansiranje projekata, koji se odnose na dijasporu i Srbe u regionu. Sada su ta sredstva mnogo veća, oko 200 do 300 miliona dinara zbirno, uključujući pojedinačne donacije Republike Srbije. Dodeljujemo ih jednom godišnje i mogu bez bilo kakve urgencije da se prijave i dobiju sredstva svi naši ljudi iz dijaspore i okruženja koji su osmislili zanimljivu promociju ili dobar projekat.
Dobra saradnja sa "Vestima"
Pomenuli ste segmente saradnje sa "Vestima". Šta će još oni podrazumevati?
- Uprava za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova Srbije ima dobru saradnju sa "Vestima". Sada smo u završnoj fazi pregovora da se ona još poboljša, odnosno da se uvežemo jače i na medijskom planu, kako bi građani u dijaspori mogli brže i bolje da dobiju sve informacije putem vaše medijske kuće koja informiše rasejanje ne samo u Evropi, već i u Severnoj Americi i Australiji.
Biografija
- Ivica Tončev rođen je 1968. u Nišu
- osnovnu i Tehničku školu završio je u Surdulici, a fakultet i zvanje master menadžer stekao na Megatrend univerzitetu u Beogradu
- pre ulaska u politiku uspešno se bavio preduzetništvom u Austriji
- u SPS se učlanio dok su bili u opoziciji, a 2008. godine, kada ulaze u vlast, postaje savetnik za EU integracije Ivice Dačića, prvog potpredsednika Vlade
- od 2012. do 2014. bio je savetnik za nacionalnu bezbednost premijera Ivice Dačića, od 2014. savetnik za dijasporu i ekonomsku diplomatiju vicepremijera Ivice Dačića, a 2016. imenovan za državnog sekretara u MSP
- aktivan je i u sportu, a pre nego što je 2016. postao predsednik FK Radnički, bio je potpredsednik FK Crvena zvezda
- oženjen je, otac troje dece
- živi na relaciji Beograd, Beč, Surdulica.
