Kolone očajnika bauljaju Srbijom
Svetski dan izbeglica Srbija je dočekala sa 35.295 ljudi sa statusom izbeglica (od 618.000 koliko ih je primila tokom i posle ratova u bivšoj Jugoslaviji), 203.000 interno raseljenih sa Kosmeta i 18.000 interno raseljenih na području KiM, ali i sa do sada najvećim brojem izbeglica iz Sirije i drugih ratom zahvaćenih zemalja.
Zvanični podaci govore da je do 20. juna azil u Srbiji zatražilo 28.187 ljudi, što je znatno više od 16.490, koliko ih je bilo prošle godine. Samo do kraja maja njih 5.770 zatražilo je smeštaj u centrima za azil. Da situacija može biti i gora govore svakodnevne kolone migranata iz zaraćenih azijskih i afričkih zemalja koji u Srbiju pristižu iz Makedonije i Bugarske.
Samo na jugu zemlje prvog dana proteklog vikenda u Preševu i Bujanovcu je bilo 1.500 ljudi pristiglih iz Makedonije koji nastavljaju ka severu zemlje, pa i Subotica beleži veliki broj putnika kojima je cilj dokopati se neke od zemalja EU.
Ovu do sada nezapamćenu krizu ni krivoj ni dužnoj Srbiji mogla bi da pogorša Mađarska podizanjem graničnog zida kojim planira da spreči dalji priliv migranata.
Pročitajte još:
* Kosovo je veći problem od Sirije
* Ovako izgleda srpsko-mađarska granica
Migranti uglavnom stižu bez para i gladni, a neretko su veći deo puta od Bliskog istoka do Srbije prevalili pešice. Da su srpski autobusi svakodnevno prepuni migranata, potvrđuju vozači koji saobraćaju na linijama ka Beogradu. Uprava granične policije neprestano kamerama prati granicu prema Makedoniji i patrolira.
Broj migranata će, prema rečima Radoša Đurovića, direktora Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, sigurno nastaviti da raste. On priznaje da su podaci prevazišli sva očekivanja Centra koja su bila projektovana na osnovu trenda migracija na terenu.
- Taj problem značajno opterećuje Srbiju koja mora da promeni i primeni koncept privremene zaštite iz Zakona o azilu. On podrazumeva da izbeglima iz ratom zahvaćenih Sirije i Iraka
bude pružena legalna zaštita od tri meseca do godinu dana koja podrazumeva urgentni smeštaj, zdravstvenu zaštitu i izdavanje privremene lične karte. Time oni ne bi bili na ulici, izloženi raznim kriminalnim grupama, a uz ličnu kartu bi mogli da podignu novac koji imaju u banci ili im ga uplaćuje rodbina - kaže za "Vesti" Đurović.
Uz žicu isto kao i preko nje
Povodom najave iz Budimpešte o podizanju ograde na granici sa Srbijom, Ivan Gerginov ukazuje da to nije garancija da migranti neće preći granicu.
- Mađarska te žice mora da postavi na svojoj teritoriji, pa i pre nego što ih preskoči migrant je na području te zemlje, i ima pravo da zatraži azil u toj državi - pojašnjava naš sagovornik.
I Hans Fridriz Šoder, šef predstavništva UNHCR u Srbiji, slaže se da zatvaranje granica neće zaustaviti ljude koji beže iz Sirije, Iraka, Avganistana, već će samo povećati njihove patnje i prepustiti ih krijumčarima i kriminalcima.
On objašnjava da ima slučajeva da migranti koji nemaju dokumente dogovaraju sa nekim ljudima da im se uplati novac, a oni, kada ga podignu, zadržavaju te pare za sebe.
Ivan Gerginov, pomoćnik Komesara za izbeglice i migracije Srbije, ističe za "Vesti" da je Komesarijat relevantna institucija, stručna za prihvatanje i zbrinjavanje.
- U 700 kolektivnih centara smestili smo 60.000 ljudi koji nisu mogli da se snađu, a posle Centra za azil u Banji Koviljači otvorili smo ih još. Imamo pet takvih centara sa 810 kreveta i dva tranziciona centra po Sporazumu o readmisiji. U centrima za azil je 300 ljudi, što znači da nam je slobodno više od 500 kreveta, a migranti ne žele tu da se zadrže, jer su im cilj zemlje EU - naveo je naš sagovornik.
Trka sa vremenom
Gerginov ističe da zbog najave Mađarske o podizanju zida ka Srbiji migranti ubrzavaju odlazak toliko da Uprava ne može da stigne da im izda potvrde o izraženoj nameri s kojom postaju legalni na svom putu.
- Ne možemo da sprečimo da idu dalje, ali im obezbeđujemo azil i uslove da dostojanstveno borave u našoj zemlji - naveo je Gerginov i za danas najavio sastanak novoformirane radne grupe za probleme imigranata.
