Kosovo je veći problem od Sirije
Mađarska se priprema da podigne ogradu na granici sa Srbijom pritisnuta izbegličkom krizom. U Briselu nisu srećni zbog takve odluke Budimpešte, Beograd još zbunjeno vaga kako da reaguje, ali su se crvene lampice upalile u Zagrebu. Naime, tamošnja vlada je u samrtnom strahu da će, ako mađarski zid bude podignut, talas izbeglica zapljusnuti Hrvatsku koja, naravno, nije spremna za tako nešto.
Formalno, Evropska unija ne može mnogo da učini povodom odluke vlade Viktora Orbana, a Evropska komisija je odlučila da aktivira tzv. hitne mehanizme kako bi pomogla Italiji i Grčkoj, gde stiže najveći broj azilanata iz Sirije i Eritreje. Predlog Komisije bio je da se razmesti 40.000 izbeglica u ostale države EU, ali nije dobio podršku država članica.
I dok zemlje južne i centralne Evrope upiru prstom jedna u drugu, Eurostat (zvanična statistička agencija EU) je objavila podatke koji pokazuju koliko zapravo pogrešno Brisel posmatra izbegličku krizu. Niko ne spori da je akutna kriza na Mediteranu, koji svakodnevno preplovi na desetine brodova koji iz Libije prevoze izbeglice iz Somalije i Eritreje. Ali, statistika kaže da je glavni problem zapravo - Kosovo!
Prema podacima Eurostata, od 185.000 izbeglica u prvom kvartalu ove godine, pojedinačno najviše njih, čak 26 odsto, dolazi s Kosova koje niko u Briselu ne posmatra kao izvoznika izbeglica. Njihova omiljena destinacija je Nemačka u kojoj je azil potražilo 73.100 ljudi, a sledi Mađarska sa 32.800. Severni srpski sused je, gledano na krizu prema broju stanovnika, pod najvećim pritiskom.
Horgoš opasniji od Lampeduze
Primera radi, svi oni brodovi kod Lampeduze i silne izbeglice na njima su Italiji donele "samo" 15.200 tražilaca azila, ali je tamošnja kriza u udarnim vestima. O Mađarskoj se, istina, najmanje govori, pa se veruje da je drastičnim potezom Orbanova vlada pokušala da skrene pažnju na stvarni problem.
Eurostat navodi da je po glavi stanovnika, najveći izbeglični pritisak u Mađarskoj (3.200), zatim Švedskoj (1.184), Austriji (1.141) i tek onda Nemačkoj sa 905. Zanimljivo je da je najmanje ljudi za izbegličku destinaciju odabralo upravo Hrvatsku, zatim Slovačku, Litvaniju i Portugal.
S Kosova je put Evrope ove godine krenulo 48.900 azilanata koji su svoj zahtev predali vlastima u nekoj od država kojih su se domogli, ali je taj broj realno veći jer ih ima koji se kriju i rade na crno. Od svih ljudi s Kosova, čak 90 odsto njih je krenulo put Nemačke (21.100) i Mađarske (22.800), a ostatak je azil potražio u Luksemburgu, Austriji i Francuskoj.
Najduža granica
Kako Hrvatska, s preko 1.300 kilometara dugom granicom prema Crnoj Gori, BiH i Srbiji ima najveću kopnenu spoljnu granicu EU, i kako su njene granice sa Slovenijom i Mađarskom unutrašnje granice EU, iako nisu unutar Šengena, može se očekivati da krijumčari koriste teritoriju Hrvatske za dovođenje izbeglica. Nakon toga bi oni ponovno mogli kroz Mađarsku s kojom Hrvatska ima i dužu granicu (355 kilometara) nego Srbija, ili u Sloveniju.
- Tačno je da izbeglice u Mađarsku ulaze preko Srbije, ali isto tako oni prethodno pređu preko Grčke i Makedonije, tako da bi trebalo objektivnije posmatrati problem - rekao je izvor iz Eurostata.
