Crkva Hrista Spasa u Prištini: Bogomolja u korovu, žrtva politizacije
Sudbina crkva Hrista Spasa u Prištini, zarasle u korov i izložene vandalizmu i zubu vremena, i dalje je neizvesna. Prištinske vlasti izbacile su beskućnika koji je tamo živeo i zaključale crkvu sagrađenu u blizini Univerzieta, tako da niko sada ne može da uđe u nju. Međutim, ključ nije dat prištinskom parohu Darku Marinkoviću, niti je on o tome obaveštan.
Ubrzo ističe i rok za legalizaciju po kosovskim zakonima i nije poznato da li će Eparhija raško prizrenska, koja poseduje svu dokumentaciju izdatu pre 23 godine, podneti taj zahtev.
Gradonačelnik Prištine Špend Ahmeti kaže da je legalizacija crkve Hrista Spasa osetljiva tema, a nekoliko albanskih političara traži njeno rušenje.
- Zvaničan stav Eparhije je da mi posedujemo sva dokumenta koja su potrebna za izgradnju jednog verskog objekta. Crkvu je inicirao i počeo da gradi pokojni patrijarh Pavle. SPC ima jasnu politiku izgradnje svih objekata, i ne kreće sa tim ukoliko nema sve potrebne papire i dozvole. Za hram Hrista Spasa godinu i po dana su sakupljani papiri za izgradnju, i tek su u decembru 1992. godine osveštani temelji. Crkva Svetog Nikole je bila premala da primi sve Srbe koji su ovde dolazili. U Prištini je tada bilo oko 45.000 Srba i oko 7.000 pravoslavnih Crnogoraca, i dosta studenata koji su dolazili na Univerzitet. Nova saborna crkva je projektovana tako da primi sav taj narod, kaže otac Darko Marković.
Pojedini albanski političari i mediji tvrde da je Slobodan Milošević naredio gradnju crkve, prelazeći preko činjenice da je inicijator - patrijarh Pavle 90-ih godina bio na strani opozicije. "Vesti" objavljuju arhivsku fotografiju napravljenu 27. avgusta 1990. godine, sa prvog sastanka inicijativnog odbora za izgradnju sabornog hrama, kome su od zvaničnika prisustvovali u ime crkve iguman manastira Crna Reka, kasnije vladika Artemije (Radosavljević), vladika Atanasije Jevtić, a u ime pokrajinske vlade Moma Trajković. Od tada traje borba za izgradnju hrama.
- Milošević nije bio za to da se crkva pravi. Moje mišljenje je da sve ovo što se danas govori je pokušaj albanske strane da politizuje crkvu, što uopšte nije dobro. Ali, sada imaju vlast i moć ovde i mogu da sprovode zakone za koje oni misle da su dobri. Ta politizacija hrama je zašla previše duboko i jako je teško poverovati da će ikada hram biti priveden pravoj nameni, da bude dom Božiji, gde će se obavljati bogosluženja i verski obredi, kaže otac Darko koji sada služi u crkvi Svetog Nikole u Prištini.
Prištinski paroh dodaje da mu je kosovski ministar za obrazovanje, nauku i tehnologiju jednom prilikom najavio da će skoloniti pozlaćeni krst i promeniti namenu hramu Hrista Spasa. Kosovski Univerzitet u Prištini inicirao je da se na tom mestu napravi memorijalni centar koji bi simbolizovao patnju albanskog naroda pod Miloševićem, a bilo je i predloga da to bude ekumenistički centar za sve verske frakcije. Eparhija raško prizrenska je i tužena zbog crkve, a da to nisu znali.
- Eparhiju je tužio Univerzitet, a zvanično obaveštenje od osnovnog suda u Prištini smo dobili dve godine kasnije. Ročišta ne znamo ni da li su bila, kaže otac Darko Marinković.
Hram Hrista Spasa izgrađen je početkom 1999. prema projektu arhitekte dr Ljubiše Folića, i do kraja te godine je trebalo da bude u potpunosti završen. Prema pravilima, crkva je gotova onoga trenutka kada se na kupolu postavi krst. To znači da bi u njoj i sada mogla da se služi služba, baš kao što se to čini na primer u Hramu Svetog Save u Beogradu. U slučaju da ne bude legalizovana, prištinske vlasti bi mogle da sruše izgrađen verski objekat.
Jeza
- Mene bi bilo sramota da kažem da živim u jednom demokratskom drušvu, gde je bogomolja, bez obzira koja je u pitanju, u onakvom stanju i okruženju i da propada. To što se dešava je žalosno. Bio sam par puta unutra, i stalno me uhvati jeza kada uđem. Crkva prapada, kišna kanalizacija je oko crkve je zatrpana, vide se ostaci miniranja na četiri mesta. Uspeli su da se popnu na manju kupolu gde su ispisivali pogrdne reči. Ne mogu da zamislim da se neko ponaša ovako prema džamiji u Srbiji, kaže otac Darko Marinković.
Patrijarh Pavle uz svoj narod
Patrijarha Pavla je 9. marta 1991. godine u Skupštinu Srbije odveo tadašnji predsednik Demokratske stranke Dragoljub Mićunović kako bi se smirile strasti posle demonstracija koje je održala opozija, a koje je predvodio lider Spskog pokreta obnove - Vuk Drašković. Po izlasku iz Skupštine demonstranti su izviždali patrijarha, a sutradan kada je na ulice Beograda Zoran Đinđić izveo studente, nakon što se obratio akademcima, patrijarhu SPC su skandirali "Pajo, majstore"! Naredne, 1992. godine održan je prvi Vidovdanski sabor opozije, a litiju je predvodio patrijarh Pavle. Kada su na izborima u jesen 1996. godine pokradeni glasovi na kojima je opozicija izgubila, usledile su višemesečne demonstracije na kojima su se pored partrijarha, građanima koji su protestovali, obraćali i sada raščinjeni vladika Artemije i mitropolit crngorsko-primorski Amfilohije. Partrijarh Pavle je janura 1997. godine "probio" policijski kordon i narod poveo do hrama Svetog Save u Beogradu gde služena liturgija. Godine 1999. godine, on nije prisustvovao preobraženjskom mitingu, održanom 19. avgusta, ali je poslao svog vikara Atanasija Rakitu. Sam Slobodna Milošević za vreme svoje vladavine samo je jednom ušao u Partrijaršiju, 18. januara 1992. godine.
