Eparhije bogatije od države
Redovno zasedanje Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve trebalo bi da počne 14. maja, u Beogradu. Pored rasprave o konačnom statusu episkopa mileševskog Filareta i kanadskog Georgija, očekuje se da se na dnevnom redu crkvene skupštine nađe i od države nametnuta tema o uvođenju eparhija SPC, barem onih na teritoriji Srbije, u državni sistem fiskalizacije. Jer SPC sada ne plaća ni PDV ni porez na imovinu.
U tom kontekstu u javnost se već uveliko plasiraju informacije da se SPC ubraja među najprofitabilnija "preduzeća" i da se po prihodima može svrstati na treće mesto, iza Naftne industrije i Elektroprivrede Srbije, ali za razliku od njih SPC mahom posluje u domenu sive ekonomije i crkveni finansijski izveštaji nisu javno dostupni.
Svetli primer patrijarha Pavla
Pokojni patrijarh Pavle, kažu u Patrijaršiji, dok je bio na tronu SPC, brinuo je da crkva ne ošteti neku instituciju ili državu. Uvek se protivio da SPC traži neku donaciju. Primera radi, nikad nije potpisao molbu Telekomu Srbije da pomogne crkvi u jednom projektu. Govorio je, "ako nam Telekom to da, znači da mora od nekog taj novac da uzme". Bilo je pokušaja nekih ljudi da ubede SPC da otvori banku, ali patrijarh Pavle nikada nije takav predlog prihvatio, nije hteo čak ni da razgovara o tome.
Prema zakonu crkve i verske zajednice nisu oslobođene poreza na imovinu koja ne služi ispovedanju vere (zgrade, šume, zemljište...) niti PDV-a na prodaju predmeta koji nemaju bogoslužbeni karakter, na primer crkvenih kalendara, privezaka i sličnih suvenira. Ali....
- Stav države je da porez na imovinu SPC i druge verske zajednice ne plaćaju sve dok im se ne vrati sva imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata - rekao je svojevremeno novinarima Mileta Radojević, direktor Uprave za saradnju sa crkvama.
Iz državnog budžeta, narodnim parama plaća se socijalno i zdravstveno osiguranje sveštenika SPC i za to će u 2015. biti izdvojeno devet miliona evra. To je jedini javni i zvanični podatak. Prema istraživanjima pojedinih beogradskih medija, sve eparhije, njih 40, godišnje inkasiraju ukupno oko 140 miliona evra i da im rashodi ne premašuju 30 miliona evra.
Mada se finansije u SPC kriju kao da su "osma sveta tajna" u javnost ipak s vremena na vreme isplivaju podaci, poput najnovijeg, kojeg je na Sinodu izneo vladika Georgije, da je iz Eparhije kanadske Mitropoliji crnogorsko-primorskoj donirano 195.000 dolara i da mitropolija nije darodavcu izdala potvrdu o primljenom novcu.
Mitropolit Amfilohije je svojevremeno obelodanio da je manastir Ostrog prošle godine zaradio 2.400.000 evra, te da je planirani budžet Mitropolije crnogorsko-primorske za 2015. godinu oko 770.000 evra. Obelodanjen je i podatak da Eparhija zahumsko-hercegovačka samu u Ameriku godišnje izveze 100.000 boca vina.
Dok se bogomolje grade prilozima vernika, donacijama privrednika i države, SPC zarađeni novac, prema medijskim istraživanjima, ulaže u hotele, crkvena poljoprivredna gazdinstva i vinarije, a država crkvi ne naplaćuje dažbine na zaradu od sveća i verskih obreda.
Prema nekim obelodanjenim nezvaničnim pokazateljima, godišnja zarada na svećama je oko 16 miliona evra, od opela, venčanja i krštenja zaradi se više od 25 miliona evra, a od osveštavanja kuća, stanova i poslovnog prostora još milion i po. Iz budžeta Srbije SPC dobije devet miliona evra, donacije i prilozi vernika godišnje iznose oko 33 miliona evra.
Pročitajte još:
* SPC godišnje zaradi 140 miliona evra
* Eparhija kanadska: Raskol u najavi?
Profitabilno je takođe bavljenje hotelijerstvom i turizmom jer se inkasira blizu 12 miliona evra, a od prodaje vina 11 miliona. Iznajmljivanje objekata, posebni programi i izdavaštvo u crkvenu kasu donesu oko 12 miliona, prodaja suvenira - 2,5 miliona evra, od trgovine zdravom hranom, uljem i medom zaradi se oko 6,5 miliona evra.
Carinske olakšice
Do pre nekoliko godina crkve i verske zajednice mogle su da uvoze automobile bez plaćanja carine. Više nema te mogućnosti, jer je bilo raznih zloupotreba. Po sadašnjim propisima mogu biti oslobođene carine na uvoz robe koja se koristi isključivo u verske svrhe, ali uz prethodno pribavljen dokaz da se ta roba ne proizvodi u zemlji. Međutim, takav dokaz se ne podnosi kada crkve i verske zajednice robu dobijaju besplatno iz inostranstva. Na osnovu carinskog zakona propisana povlastica se ne odnosi na putničke automobile, bez obzira na to da li je u pitanju uvoz ili poklon.
Kada je reč o rashodima, mediji u Srbiji navode da SPC godišnje okvirno potroši 11 miliona evra na održavanja objekata, 7 miliona na sirovine za sveće i suvenire, šest miliona na rad
Patrijaršije, pet miliona na struju, grejanje i komunalije i čak dva miliona evra na održavanje voznog parka i gorivo.
Tajna i prihodi od donacija
U SPC se može nezvanično čuti da su donacije među najvećim crkvenim prihodima. Budući da je unazad dve decenije trend verskog pomodarstva uzeo maha i da novokomponovani vernici smatraju da će sve grehe sprati davanjem što većeg priloga crkvi, ogroman keš se sliva u kase eparhija. U jednoj od beogradskih crkava na donatorskoj ploči je i ime poznatog kriminalca ubijenog u sačekuši, koji je darivao pola miliona evra. Svojevremeno kada je u Švedskoj ubijen kontroverzni biznismen srpskog porekla, tamošnji sveštenici su ga ožalili kao velikog dobrotvora jer je zamašnim svotama redovno darivao srpsku crkvu Svetog Save u Stokholmu.
