U grob je odneo tajnu o generalu
Tiho i skromno, baš kao što je i živeo, u selu Lazarevo, nadomak Zrenjanina, ispraćen je na večni počinak Branislav Brano Mladić (63), brat od strica generala Ratka Mladića, u čijoj kući u Ulici Vuka Karadžića je svojevremeno, pronađen i uhapšen.
Nakon burnih događaja, kada je Ratko odveden u Hag, Brano, koji je u porodičnoj kući živeo sam, povukao se u sebe i nije želeo ni sa kim da priča o tim dešavanjima, a nikome čak nije ni otkrio tajnu koliko je dugo čuvao svog brata. Jednostavno, vozio je svoj traktor, obrađivao nekoliko jutara zemlje i po čitav dan provodio u polju, a onda u prvi sumrak zatvarao se u svoju kuću i tamo živeo sa svojim uspomenama.
- Bolesno srce nije izdržalo. Moj stric Brano 1. decembra prošle godine, operisao je srce na klinici na Dedinju i od tada pa sve do 2. marta kada je umro, nije se budio iz kome. Sahranili smo ga, po njegovoj želji, bez puno pompe i u krugu nas najbližih rođaka, prijatelja i komšija - tiho priča Nebojša Mladić, bratić pokojnog Branislava.
- Moj brat Danko, tačnije naše dve porodice, jedini smo od bliže rodbine pokojnog Branislava, ostaje iza njega eto ova njegova kuća, traktor i pokućstvo, ali i velika i lepa uspomena na njegovo herojstvo, hrabrost i želju da pomogne svome bratu generalu.
Pročitajte još:
* "Da nisam u Hagu, bio bih u večnim lovištima"
* Darko Mladić: Mog oca ubijaju u Hagu
Nebojša nije krio suze, a reportere "Vesti" ljubazno je pozvao da sa najrođenijima popijemo i pojedemo, po običaju nešto za dušu pokojnika.
Povorka od oko dvadesetak ljudi juče je tačno u podne izašla na pokojnikov grob, a onda su se svi vratili na ručak u kuću Branislava Mladića. Uz čašicu za dušu, kako nalažu običaji, pričalo se o hrabrom i odvažnom pokojniku, koji nikako nije želeo pompu i slavu svog rodnog sela, mada su se ljudi iz Mesne kancelarije ljubazno ponudili da pomognu oko sahrane.
Na groblju uz puno cveća i venaca, zatekli smo starinu, koji je bio komšija pokojnog Brana. Izgovorio je puno lepih reči o svom prijatelju. Nosio je on sa sobom i čuvao mnoge tajne, nije želeo nikom da priča šta se sve tačno dogodilo one kobne zore, kada je u njegovoj kući uhapšen slavni i dugo traženi general.
- Ja neke od tih tajni sticajem okolnosti, znam, ali iz poštovanja prema mom prijatelju i komšiji, nikome ih i nikada dok sam god živ, neću reći. Neka ova njegova humka i njegova napaćena duša, zauvek čuvaju tu tajnu. Bez obzira što su novine pisale sve i svašta i svako je tadašnju situaciju i okolnosti prilagođavao onako kako mu se sviđalo, istina je samo jedna. Ali ono što je najvažnije, da je sa ovoga sveta otišao jedan gord i pošten čovek, koji je uvek iznad svega isticao ljubav i odanost prema svojim najbližima. Zar to nije dovoljno - tiho je prozborio starina od sedamdeset leta i pustio suzu za svojim komšijom Branom.
Pomoć nudili i čitaoci "Vesti"
- Stričeva želja, a nju nam je više puta ponovio, dok je još bio u snazi, pre odlaska na operaciju, mada kao da je slutio da njegovo srce neće izdržati, bila je da bude sahranjen na mesnom groblju u Lazarevu, koje je samo nekoliko desetina koraka od kuće i bez prisustva velikog broja ljudi i bilo kakve medijske pažnje. Znam da je puno ljudi koji čitaju frankfurtske "Vesti" zvalo i nudilo bilo kakvu pomoć i eto samo zbog te vrste pijeteta prema ovom čitanom mediju u dijaspori, pristao sam da bilo šta kažem - kaže Nebojša Mladić, bratić pokojnog Branislava.
