Bramerc: Neko u Srbiji štiti jatake

Evropska sudbina Srbije praktično više ne zavisi direktno od saradnje s Haškim tribunalom, ali to i dalje ostaje njena velika međunarodna obaveza. Iz Haga i dalje imaju zahteve, a Srbija će morati da ih ispuni, iako ni od prethodnih činjenja nije videla velike koristi. Jer sve što ne bude dobro, naći će se u izveštaju koji ide na SB UN, a iz tog sadržaja Srbiji će se pisati ocene. Glavni haški tužilac Serž Bramerc objašnjava u intervjuu za ”Večernje novosti” razloge svog dolaska u dvodnevnu posetu Beogradu i ističe šta je još ostalo da se uradi u okviru preostalih postupaka.

Serž Bramerc: Srpske vlasti su do danas mogle da ponude mnogo više

 

Očekuje se da ćete tražiti informacije o jatacima koji su pomagali optuženima za ratne zločine. Zašto su vam oni važni kada ste se već ”dokopali” i poslednjeg čoveka kojeg je Srbija bila dužna da izruči?

- Ova zvanična poseta Srbiji odvija se u okviru priprema za sledeći polugodišnji izveštaj moje kancelarije Savetu bezbednosti UN. Ovaj izveštaj, koji će se, kao i do sada, baviti saradnjom zemalja s Biroom tužioca Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, biće dostavljen SB UN sredinom novembra. Saradnja između kancelarije tužioca i vlasti Srbije biće, dakle, glavna tema koju ću razmatrati tokom mojih susreta sa predstavnicima vlasti Srbije, među kojima su premijer Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, ministar za saradnju sa sudom u Hagu Rasim Ljajić, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević i odgovorni iz bezbednosnih agencija.

Šta je još ostalo da Srbija uradi da biste zaključili saradnju s Tribunalom?

- Suštinska etapa u saradnji je ostvarena prilikom hapšenja poslednjih preostalih optuženih tokom prošle godine. Posle ovog izvrsnog rezultata, možemo se zapitati šta je onda još ostalo da se uradi. Ali posao ovim još nije završen. Da bi se priveli kraju prvostepeni procesi i predmeti u apelacionom postupku, kao što to želi Savet bezbednosti, nastavljamo da zahtevamo punu i sveobuhvatnu saradnju srpskih vlasti. Tako, u okviru procesa koji su u toku, i dalje šaljemo zahteve da dobijemo pristup svedocima, dokumentima i arhivi.
 

Dokle se stiglo u ispunjavanju tih zahteva? Do sada ste hvalili saradnju sa službama koje vam dostavljaju dokumentaciju...

- Još jedno važno pitanje koje ćemo razmatrati s vlastima je neophodnost da se rasvetle okolnosti pod kojima su optuženi mogli da ostanu zaklonjeni od pravde toliko godina i da tako dugo imaju podršku. I pored angažmana nakon poslednjih hapšenja i obećanja da će voditi istragu i postupke protiv mreža koje su podržavale optužene tokom njihovih bekstava, srpske vlasti su do danas mogle da ponude mnogo više. Dakle, predstavljeno je malo konkretnih rezultata.

Šta još očekujete od Beograda?

- Želim informacije o trenutnom stanju vođenja postupaka za ratne zločine u Srbiji i o saradnji u oblasti krivičnog pravosuđa sa susednim zemljama. To je veoma važno jer će, čak i posle zatvaranja Tribunala, ostati dosta posla da se uradi u tom domenu. Ojačati pravosuđe u regionu i, naročito, gonjenje osoba odgovornih za ratne zločine ostaju prioriteti moje kancelarije, koja će dati svu svoju podršku ovim procesima.

Jeste li zadovoljni načinom na koji se odvijaju procesi Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću? Mladić najavljuje štrajk glađu, a postupci isuviše dugo traju...

- Zadovoljni smo što su procesi Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću konačno započeli i što pred sudom možemo da predstavimo dokaze o njihovoj glavnoj odgovornosti za teške zločine počinjene tokom konflikta u Bosni devedesetih godina. U procesu Karadžiću, posle završetka dokaznog postupka optužbe, odbrana će započeti s izvođenjem svojih dokaza 16. oktobra. Proces Mladiću, koji je počeo u maju, takođe je na dobrom putu i odvija se bez mnogo poteškoća.

Kada će Vojislav Šešelj konačno saznati kakva mu je haška sudbina, posle toliko godina procesa?

- Sudska rasprava je u okviru ovog procesa završena. Kao i vi, i mi očekujemo presudu u okviru ovog predmeta, koja treba da bude izrečena tokom sledeće godine.