Zaslužni za narod ili za predsednika
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić sutra će, na Dan državnosti, dodeliti 89 odlikovanja.
Za nešto više od dve i po godine mandata on je ukupno podelio 464 raznog ordenja, od čega 191 u prvih šest meseci predsednikovanja, što je u javnosti ocenjeno kao davanje šakom i kapom. Ministarstvo odbrane nagradio je čak dva puta. Potom je zastao, pa do marta 2013. zakitio istaknute ličnosti i institucije sa 246 odličja, da bi u junu prošle godine ta cifra došla na 375.
Procedura
Predsednik Komisije za odlikovanja, savetnik predsednika Oliver Antić kaže da predloge za odlikovanja ne mogu podneti fizička lica, već ovlašćeni predlagači.
- Ako nema predloga da neko bude odlikovan, ne može ni da bude. Komisija pregleda dospele predloge i napravi izbor po određenom kriterijumu, kako je i koliko kandidat doprineo ugledu zemlje ili učinio neko herojsko delo - pojasnio je Antić.
Deo javnosti šefu države zamera neka "sporna imena" sa liste ovogodišnjih laureata, naročito onih koje nagrađuje na sopstvenu inicijativu, poput profesora Noama Čomskog, žestokog američkog kritičara i Smilje Avramov, istoričarke bliske Slobodanu Miloševiću.
Nikolić istovremeno odlikuje načelnika Generalštaba Ljubišu Dikovića koga Fond za humanitarno pravo dovodi u vezu s ratnim zločinima na Kosovu. Pored priličnog broja muzičara i glumaca, na istom spisku su i pripadnici Kobri i Žandarmerije koji su se sukobili na gej paradi zbog Andreja Vučića, brata srpskog premijera.
- Dodela odlikovanja je uvek politička poruka - tumači heraldičar Dragomir Acović. On ne vidi ništa loše u odlikovanju Smilje Avramov "jer nije jedina koja je podržavala određenu politiku".
- Za skoro 100 godina života, dr Avramov je državi valjala barem 70 - podseća Acović.
- Među zaslužnima vidimo mnogo ličnosti iz sveta glume, sporta, ali i sa estrade, koji su stalno pred očima građana, pa im ova priznanja dođu kao bakšiš. Nema istaknutih lekara, fizičara i astronoma jer nisu u javnosti - ukazuje za "Vesti" ovaj heraldičar.
On smatra da se šef države zaleteo u startu s dodelom odličija, ali je ipak skromniji od nekih svojih prethodnika.
Pročitajte još:
* Nikolić za Sretenje deli 88 ordena
* Srbi ne odustaju od ratne odštete
Bivši predsednik Boris Tadić koji je vodio Srbiju od sredine 2004. do juna 2012. u prvih šest godina nije dodelio nijedno odlikovanje jer Srbija nije imala pripadajući zakon, a po njegovom donošenju Tadić je podelio 368 odlikovanja.
Milošević ih je dodelio 1.155, Koštunica skoro tri puta više - 3.105, Svetozar Marović 1.695, dok predsednici SRJ Dobrica Ćosić i Zoran Lilić nikoga nisu odlikovali.
Tadić je upamćen i po oduzimanju odlikovanja 2010. osuđenim pripadnicima JSO Ulemeku, Bracanoviću, Bujoševiću i Maričiću.
Titovi heroji
Josip Broz Tito je dodelio između 500.000 i 700.000 ordenja. Niko ne zna tačan broj. Jedan od najvećih ordena bio je Orden narodnog heroja i njih je Josip Broz podelio oko 1.200.
Sociolog Čedomir Čupić smatra da treba odlikovati ljude koji su se dokazali radom, ponašanjem i moralnim integritetom. Ovaj profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu ne vidi ništa loše u odlikovanju Noama Čomskog i kaže da onaj ko ga odlikuje zbog toga neće biti na gubitku. Međutim kad je reč o generalu Dikoviću, Kobrama i žandarmeriji, Čupić ukazuje da možda nije izabrano najbolje vreme.
- Šef države ima pravo da odlikuje koga hoće, a posle se meri kako i zašto je to uradio i da li je reč o zaslugama ili o ličnim simpatijama ili političkoj orijentaciji. Uz odlikovanje javnost očekuje i obrazloženje. Moguće je da su pripadnici vojske i policije zaslužili priznanja, ali tu postoje osetljivi momenti, neraščišćene situacije povodom optužbi zaštitnika građana Saše Jankovića na račun pripadnika vojne jedinice. Pitanje je odmerenosti trenutka, odnosno odluku o odlikovanju trebalo je doneti tek kad se sve vezano za tu situaciju sredi i raščisti - kaže Čupić za "Vesti".
Inače, Srbija ima najdužu tradiciju državnih odlikovanja na Balkanu, a prvi orden, Takovski krst, ustanovio je knez Mihailo Obrenović 22. maja 1865. godine. Zakonom o odlikovanjima iz 2009. i izmenama i dopunama 2010. uvedeno je šest ordena i tri medalje.
Tadićev orden sekretaru NATO
Za vreme Tadićeve vladavine govorilo se i o oduzimanju ordena Miloševiću, ali se od te ideje odustalo. Mnogi su bivšem predsedniku zamerili i to što je kao ministar odbrane 2004. dodelio najviše vojno priznanje bivšem generalnom sekretaru NATO-a Džordžu Robertsonu, koji je učestvovao u bombardovanju Jugoslavije.
