Doviđenja do sledećeg rata
Ko je manje izgubio, a ko je više dobio prekjučerašnjom odlukom Međunarodnog suda pravde (MSP) da u celosti odbaci i hrvatsku tužbu i srpsku kontratužbu za genocid? U tim relacijama se kreću komentari presude, uz preovlađujući osećaj u obe države da je njihova strana više izgubila, iako joj je sud dao više za pravo.
Srpski ministar pravde Nikola Selaković je poredeći stav suda prema obe tužbe, ustvrdio da je odbijanjem srpske tužbe MSP rekao da su nad Srbima izvršeni zločini dok se, određujući se prema hrvatskoj tužbi pozvao na presude Haškog tribunala za ratne zločine na prostoru bivše SFRJ.
- Ovo je prvi put da jedna međunarodna instanca kaže da je nad krajiškim Srbima bio izvršen zločin, kao direktna posledica akcije "Oluja". MSP je napravio iskorak u odnosu na Haški tribunal - smatra Selaković.
O ustaškoj ideologiji
- Presuda je ogromna, treba je prevesti, imate jedan deo presude gde se dokazuje ustaška ideologija Franje Tuđmana, to je vrlo detaljno analizirano. Biće to predmet rasprave različitih pravnika koji će to, svakako, iskoristiti u tim postupcima - kaže ministar Selaković.Od politički korektnih izjava koje pozivaju da se ovom presudom ružna zajednička prošlost prepusti istoriji, donekle odudara procena potpredsednika srpske vlade Rasima Ljajića. On ne veruje da će nakon odluke MSP odnosi dve zemlje ići u pozitivnom pravcu, pogotovu imajući u vidu predstojeće parlamentarne izbore u Hrvatskoj.
- Nakon završenih predsedničkih izbora u Hrvatskoj vidimo praktično nastavak izborne kampanje, koja će trajati celu godinu. Niko u predvečerje izbora ne misli na normalizaciju ili unapređenje odnosa sa Srbijom. Naprotiv, Srbija će biti tema te kampanje. A ukoliko ste tema u Hrvatskoj, to može doneti neke političke poene, glasove - primećuje Ljajić.
Na ruku Ljajićevoj pesimističnoj proceni idu i "obećanja" koja je hrvatski ministar pravosuđa Orsat Miljenić predočio hrvatskoj javnosti, rekavši da će Hrvatska insistirati da Srbija nastavi da sudi za ratne zločine i da procesuira funkcionere JNA.
- Srbija može da prigovara, ali to jednostavno njih čeka, od tog se neće izvući. Svaki okrivljenik se može izvući samo ako umre, inače će mu biti suđeno - bio je morbidno slikovit hrvatski ministar pravde. On kaže da će nastavak suđenja za ratne zločine biti uslov za približavanje Srbije EU.
Sad i Priština preti sudom
Zamenik šefa kosovske diplomatije Petrit Seljimi je prvo okačio na Tviter, a potom je za "Danas" najavio i buduću tužba Kosova protiv Srbije.
- Teško je možda dokazati odgovornost Srbije za situaciju u Bosni ili Hrvatskoj, ali na Kosovu je Srbija imala punu kontrolu situacije i vojska, policija i druge službe Srbije će kad-tad platiti za ono što su učinili u ime države Srbije na teritoriji Kosova. Nije uopšte pitanje da li će se otvoriti ovo pitanje, nego kada će se otvoriti. Pravni stručnjaci su dali više opcija i u pravo vreme ćemo izaći sa tim opcijama - rekao je Seljimi, najavljujući i zahtev za ratnom odštetom.
- To nije hrvatski uslov, to je uslov EU. Ratni zločini se moraju procesuirati i kazniti. Ono što je bitno i od čega se beži je procesuiranje na najvišem nivou - dodao je Miljenić, bez da je uporedio učinak hrvatskih sudova u slučajevima ratnih zločina na srpskim civilima.
Precizna evidencija Dokumentacionog centra Veritas kaže da dve decenije od "Oluje" pred hrvatskim pravosuđem postoji samo jedna pravosnažna presuda protiv Hrvata za počinjen ratni zločin nad jednim zarobljenim vojnikom i dvoje srpskih civila.
Vetar u leđa za spor protiv MPRI
Svedok ekspert srpskog pravnog tima Savo Štrbac smatra da će presuda pomoći u procesu koji su Srbi iz Krajine pokrenuli pred američkim pravosuđem protiv vojno-konsultantske organizacije MPRI. On smatra da će konstatacija suda da je u "Oluji" izvršeno etničko čišćenje biti dovoljna da se u ovom slučaju presudi u korist Srba. Tužba protiv MPRI i penzionisanih generala američke vojske je podneta zato što su kao savetnici hrvatske vojske pomogli u proterivanju krajiških Srba. Nedavno je srpska štampa objavila da su advokati MPRI spremni na nagodbu.
Profesor Kreća podelio struku
Profesor međunarodnog prava iz Beograda Milenko Kreća koji je glasao protiv srpske kontratužbe je ad hok sudija MSP od 1993. godine i to u slučajevima koji su bili u vezi sa Srbijom. Jedan deo stručne javnosti smatra da sudija ima apsolutnu autonomnost u donošenju odluke i da treba da se rukovodi samo normama međunarodnog prava i Konvencijom o genocidu, dok su drugi, poput advokata i bivšeg sudije Save Štrbca, razočarani Krećinim stavom da srpska tužba za genocid nema osnova. Tim pre što retko ko smatra da MSP svoje odluke donosi bez uticaja moćnih država.
- U osnovi je Hrvatska doživela veći neuspeh, jer je ona pokrenula tužbu, ali je Srbija prošla lošije jer je Sud prihvatio više elemenata hrvatske tužbe nego srpske protivtužbe - ovako je u jednoj rečenici sveo dilemu ko je dobio, a ko izgubio politički analitičar iz Hrvatske Žarko Puhovski.
Predsednik Asocijacije izbjegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir smatra da je MSP presudom izjednačio one koji su izvršili zločin nad Srbima i njihove žrtve.
- Iako je sud presudio da tokom akcije "Oluja" nije počinjen genocid i time odbacio tužbu Srbije - činjenice govore suprotno. Kako se može drugačije objasniti da je više od 250.000 Srba proterano sa svojih vekovnih ognjišta, da ih je više od 2.000 ubijeno, te da je porušeno oko 40.000 kuća i drugih stambenih objekata da se ne bi imali gde vratiti - upitao je Budimir.
Iako razočarani, proterani Srbi iz Hrvatske imaju i očekivanja.
- Od međunarodne zajednice očekujemo da nakon ove presude izvrši dodatni pritisak na Hrvatsku, koja je u međuvremenu postala članica EU, kako bi ispoštovala sve preuzete obaveze iz bilateralnih i međunarodnih ugovora, a posebno Bečki sporazum o sukcesiji iz 2001. godine i vratila prognanim Srbima sva ona prava koja su imali pre početka ratnog sukoba - kaže Budimir.
Strani mediji: Genocid nisu dokazali!
Strani mediji uglavnom konstatuju sadržaj presude, ali ima i onih koji ističu podatak da je srpski sudija u veću glasao protiv kontratužbe Srbije, kao što je to uradila agencija Rojters. Britanski "Gardijan" je konstatovao da uprkos nepočinstvima na svim stranama, nijedna presuda nije utvrdila da je počinjen genocid protiv etničkih Hrvata i Srba, osim što je Haški tribunal ocenio da je u Srebrenici počinjen genocid. Bi-Bi-Si konstatuje da niko nije uspeo da dokaže da je postojala namera da se izvrši genocid, zločin koji je najteže dokazati, dok nemački "Špigl" podseća da je u sličnom procesu koji je pokrenula BiH sud UN takođe odbacio tužbu protiv Srbije.
