Kako se Hrvatska izvukla za "Oluju"
Dok je srpski ministar pravde Nikola Selaković pucao od zadovoljstva kao harmonikaš dok svira omiljenu pesmu na svadbi, hrvatski ministar pravde Orsat Miljenić se ljutito i nabusito obratio novinarima u holu Međunarodnog suda pravde u Hagu nakon izricanja presude u sporu po tužbama Hrvatske protiv Srbije.
A sud je odbio tužbe obe države koje su pokušavale da dokažu da je tokom sukoba na teritoriji Hrvatske od 1991. do 1995. počinjen genocid nad pripadnicima njihovih naroda.
Konferencije su bile odvojene u velikom holu takozvane Palate mira, čiji su hodnici ispunjeni bistama najvećih mirovnih aktivista, odnosno ljudi koji su sa državnih pozicija na kojima su bili (Mandela, Gandi...) najviše učinili za mir u svetu.
Jedna koleginica iz Engleske kaže da bi baš "ispali frajeri" da su napravili zajedničku konferenciju za novinare i da se na licu mesta sučele nakon presude.
Kažem joj da je to nemoguće i da bi to bilo samo dobra zabava za medije, ali da bi se i jedni i drugi durili kao deca, sve dok se ne bi uvređeni, verovatno psujući, okrenuli i zbrisali od novinara.
Baš tako su obe državne delegacije i došle u sud u utorak. Srpski pravni tim je na izricanje presude stigao tačno u 9,30, pola sata pre nego što će 17 sudija ući u veliku, svečanu salu Karnegijeve palate.
Na suprotnim stranama
Koji minut kasnije stigao je i hrvatski pravni tim.
Dve delegacije su bile smeštene na suprotnim stranama ogromnog predvorja velelepne palate, u zasebnim sobama. Srpskog ministra pravde u holu je sačekao šef pravnog tima Saša Obradović. Kratko pozdravljanje i strelovit ulazak u prostoriju sa desne strane od ulaza, gde je smeštena srpska delegacija. Koji minut kasnije stigao je i hrvatski ministar pravde.
Novinari su bili smešteni na dva mesta. Deo novinara je bio u prizemlju u maloj prostoriji suda, gde izveštači inače i sede. Prijatno je bilo biti sa kolegama.
Drugi deo novinara, a mogao je da sedne gde ko želi, mada je u uputstvu za novinare pisalo da bi trebalo da se sedne na mesto koje je obeleženo, sedeo je u podrumu, u posebno prepravljenoj kafeteriji samo za ovu priliku.
Novinari u podrumu
Praktično, kafeterija je podeljena na dva dela ogromnim televizorom na kojem je emitovan test signal iz prazne sudnice. Novinarima je pripao deo odmah pored ulaza. Iako je prva reakcija na silazak u podrum u pres centar bila ljutnja, shvatanje da je kafeterija zapravo u suterenu sa pogledom na travnjak Palate mira delovala je smirujuće. Ipak, većina kolega nije želela da siđe, tako da je malobrojnim novinarima ostalo ne samo više prostora, nego i manja gužva u redu za čaj, kafu, sokove i sendviče. Na televizoru je emitovana slika iz prazne sudnice.
Petnaestak minuta pre 10 časova, za kada je bio zakazan početak izricanja presude prelazim u veliku salu da bih napravio fotografije ulaska pravnih timova. Fotoreporteri i kamermani su se rasuli po sali i snimaju svaki njen deo. Par minuta kasnije dolazi srpski, a ubrzo i hrvatski pravni tim. Srdačno pozdravljanje ministara. Sevaju blicevi. Svaki zauzima svoju poziciju. U publici brojni poznati pravnici.
Predsednik Haškog tribunala Teodor Meron, koji je bio u žalbenom veću za izricanje presude hrvatskom generalu Anti Gotovini, koji je oslobođen odgovornosti za operaciju Oluja 1995, koja je i glavni dokaz srpske strane da je u Hrvatskoj bilo genocida, korejski sudija Tribunala O-Gon Kvon, ali i tužilac Piter Mekkloski. Po izgledu i držanju, ostali ljudi u publici bili su diplomate. Svaki sa svojim asistentom/asistentkinjom, s kojima su se povremeno nešto došaptavali i smejuljili.
Sa desetak minuta zakašnjenja, u pravilnom redu, ulaze sudije u crnim togama. Svi ustaju. Kratko iskazivanje poštovanja jednih prema drugima i predsednik suda Peter Tomka daje uvodnu reč na francuskom, da bi po izlasku medija iz sale prešao na engleski. Po povratku u medija centar kolega mi kaže da TV N1 direktno prenosi izricanje presude. Odlučujem da slušam na engleskom.
Nikom ništa
Nakon skoro sat i po vremena čitanja obrazloženja za hrvatsku tužbu predsednik Tomka daje zaključak, koji se i naslućivao, jer u Haškom tribunalu koji je sudio akterima događaja u Hrvatskoj nije bilo presuda za genocid. Hrvatska tužba protiv Srbije za genocid je odbijena. Ubrzo se isto dešava i sa srpskom protivtužbom. Dakle, nikom ništa, samo su potrošene silne pare i naših petnaest godina života, prokomentarisao je jedan kolega.
Glavni akcenti presude su da je bilo namere za nasilno iseljenje obe grupe sa delova hrvatske teritorije, ali da krajnji cilj nije bilo fizičko uništenje, što je potrebno da bi se delo kvalifikovalo kao genocid.
Sud je utvrdio da su JNA i srpske snage učinile više zločina protiv zaštićene grupe, ali sa namerom da ih "vojno kazne" ili isele. U delu koji se odnosio na srpsku kontratužbu navedeno je da "čak i da se dokaže da je postojala namera hrvatskih lidera da se istera srpsko stanovništvo sa teritorije Hrvatske, nema dokaza da je imala za cilj fizičko uništenje stanovništva", što ima elemenata krivičnog dela etničkog čišćenja, ali ne i genocida. To se prevashodno odnosilo na operaciju Oluja i proterivanje oko 200.000 krajiških Srba.
Srbi zadovoljni, Hrvati ljuti
Srpski pravni tim je ubrzo po završetku čitanja presude održao konferenciju za novinare pred brojnim novinarima. Nisu delovali nezadovoljno. To je uostalom i logično, jer Srbija nije proglašena krivom za rat, a sud je utvrdio da je bilo etničkog čišćenja tokom akcije Oluja, odnosno da je ta operacija imala elemente krivičnog dela etničkog čišćenja, ali ne i genocida. Sa druge strane, hrvatski pravni tim deluje ljutito.
Brzo dolaze i postavljaju se pred novinare na isto mesto gde je do pre koji minut bila srpska delegacija. Ministar Miljenić kaže da je na Hrvatsku izvršena agresija JNA i srpskih snaga i da je sve to učinjeno da bi se stvorila Velika Srbija, kao i da je sve učinjeno uz znanje Miloševića i srpskog državnog i vojnog vrha. Za operaciju Oluja kaže da je bila legitimna vojna operacija i da su se desile neke loše stvari koje treba sankcionisati. Ipak, utisak da se etničko čišćenje, kako je presudio Međunarodni sud pravde, posmatra i tretira kao saobraćajni prekršaj me i dalje prilično vređa.
Naš sudija je delovao kao pravnik
Jedan od glavnih utisaka su bili pojedini komentari inostranih kolega da je sudija Milenko Kreća glasao protiv srpske tužbe. To zapažanje nije promaklo ni srpskim, uglavnom tabloidnim medijima, koji su osuli paljbu na sudiju ne kapirajući da je, iako ga je na to mesto poslala država Srbija, kao istaknuti stručnjak za međunarodno pravo, u obavezi da razmišlja i deluje kao pravnik a ne kao političar i zastupnik srpskih interesa u sudu. Hrvatski ad hoc sudija Budimir Vukas nije uspeo da izađe iz zadatih okvira i izdigne se iznad politike, pa je glasao za svoju zemlju kao na Evroviziji.
Dakle, niti su Hrvati dokazali genocid, niti su Srbi to uspeli. Glavni utisak iz Haga je da su i srpski i hrvatski političari ostali ušančeni u svoje male istine i sujete, bez izgleda da iz toga izađu. Ikada. Jer da su hteli pomirenje i dogovore to bi odavno uradili. A spomenik Večni plamen mira ispred rešetkaste ograde suda sa zlatnim šiljcima bezbrižno treperi. Ispred tabla sa nazivima 179 zemalja, koje su u aprilu 2004. potpisale deklaraciju o svetskom miru. Među njima su i Srbija i Hrvatska.
