Cilj je bio trajno uništenje Srbije

Prvi svetski rat je bio velika prekretnica u istoriji, i za Srbiju i za srpski narod, on je bio posebno sudbonosan i koban, što osećamo i danas, ocenio je u razgovoru za "Vesti" prof. dr Čedomir Antić, docent Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Čedomir Antić: Za izbijanje rata sa Srbijom odgovorna je Austrougarska

 

Kako ocenjujete političku klimu, geostrateške interese i međunarodne odnose u Evropi uoči Prvog svetskog rata?
- Evropa je 1914. istovremeno bila na vrhuncu političkog, ekonomskog i kulturnog procvata, ali i u klimaksu međunarodne krize, suparništva blokova velikih sila i trke u naoružanju koja je do tada trajala gotovo dve decenije i nije imala presedana u ranijoj istoriji.
 

Kome je sve bilo u interesu započinjanje tog rata i zašto?
- Još je Fric Fišer šezdesetih godina prošlog veka dokazao, a danas takav stav podržava 90 odsto svetskih istoričara, da je rat u tom trenutku bio u interesu Nemačke i Austrougarske i da su one odlučile njegov početak. One su htele rat, spremale se za njega i nakon nekoliko odlaganja, one su ga i povele. Za izbijanje rata sa Srbijom odgovorna je Austrougarska, koja je prethodno u krizama oko Carinskog rata, Aneksije BiH i Balkanskih ratova, pretila ratom. U vreme tzv. julske krize 1914. iz austrougarskih dokumenata jasno proizlazi da su atentat uzeli kao povod za rat, svesni da nisu imali dokaze da Srbija stoji iza njega. Cilj im je bio zauzimanje i trajno uništenje srpske države.

Kako se uoči rata u moćnim evropskim državama gledalo na Srbiju i uopšte na Srbe na Balkanu?
- Srbija je bila viđena kao parija Evrope. Ona je bila mala država, jedina uz Švajcarsku bez izlaza na more, poljoprivredna, sa izuzetno malom dijasporom, religijski i kulturno drugačija. Samo srpske zemlje, Srbija i Crna Gora, od šest nezavisnih balkanskih država nisu na prestolu imale strane dinastije. Poslednji Obrenovići predstavili su Srbiju kao operetsku malu kraljevinu poznatu po skandalima. Majski prevrat iz 1903. doneo je Srbiji zao glas legla zavera, kojim vladaju slab kralj, korumpirane stranke i tajna udruženja oficira - kraljeubica. Sliku Srbije delom je stvarala i austrougarska propaganda, delom interesi velikih sila koje, izuzev Rusije, nisu imale ni najmanji interes da balkanski narodi postanu slobodni. Delom je ta slika bila objektivna.

Kakva je bila uloga Vatikana u kreiranju atmosfere pred Prvi svetski rat?
- Vatikan je svoje interese u Evropi ostvarivao značajnim delom preko Austrougarske koja je, prema mišljenju jednog našeg istoričara, bila vojska Svete stolice. Vatikan se u drugoj polovini 19. veka suočio sa gubitkom većeg dela Papske države i sukobima unutar Katoličke crkve. Politički katolicizam - socijalno hrišćanstvo, bio je odgovor na ove procese, a njegovi istaknuti zagovornici bili su nadvojvoda Ferdinand i njegova supruga Sofija. Ograničena demokratija austrijskih ustanova dovela je uoči rata na vlast u prestonici Beču upravo zagovornika radikalnih političkih ideja Katoličke crkve Karla Ligera. Vatikan je početkom 20. veka počeo da staje iza nacionalnih pokreta katolika, a vrhunac će ta politika doživeti posle stvaranja Kraljevine SHS 1918.

Kakav je bio stav Svete stolice o Srbima na Balkanu i uopšte o većinski pravoslavnim zemljama?
- Katolička crkva je od ranije težila prelasku zapadnih krajeva Balkana u katoličanstvo. Rat iz 1914. delom je bio i verski rat. Ipak, Vatikan nikada otvoreno nije stao iza austrougarskih ciljeva. Prvi svetski rat je na Balkanu imao manje karakteristika verskog rata nego Drugi svetski rat.