Srbija na istim mukama kao i pre 100 godina

Istoričar Aleksandar Marković iz Arhiva Srbije, povodom obelodanjivanja dokumenata posvećenih Prvom svetskom ratu, za "Vesti" ocenjuje da je Srbija danas, 100 godina kasnije, suočena sa istim onim problemima koji su je tada tištili.

Ljubinka Škodrić i Aleksandar Marković

 

- Područje Balkana je oduvek bilo predmet interesovanja velikih sila, a period uoči Prvog svetskog rata je bilo doba opšte militarizacije Evrope, ali i pokušaja Srbije da prisjedini teritorije dobijene nakon Balkanskih ratova. I danas, 100 godina kasnije, Srbija ima isti problem - naglašava Marković.

On je jedan od autora izložbe "Prvi svetski rat u dokumentima", kojom je Arhiv Srbije i zvanično u ime države započeo sa obeležavanjem 100 godina od početka Velikog rata.
Prema Markoviću, pogrešno je ocenjivati da je Srbija tada imala mnogo više saveznika među velikim silama nego danas, zato što su međudržavni odnosi uvek bili zasnivani na interesima.

- Period pred rat 1914. godine je bilo doba ubrzanog ekonomskog razvoja i velikih kolonijalnih apetita velikih sila, a posebno Nemačke, koja se zalagala za drugačiju preraspodelu teritorija. Danas nismo suočeni sa tako oštrim podelama, već isključivo sa izazovima globalizma - ocenjuje Marković.

Iz čak pola miliona najrazličitije istorijske građe koja je pohranjena u Arhivu Srbije, na nedavno otvorenoj izložbi predstavljeno je 35 dokumenata koji po rečima drugog autora, Ljubinke Škodrić osvetljavaju period takozvane julske krize koja je prethodila objavi rata Austrougarske Srbiji.

- U pitanju je niz depeša naših ambasadora iz tada najmoćnijih zemalja Evrope: Rusije, Nemačke, Italije, Austrougarske u kojima obaveštavaju vladu Nikole Pašića da treba sve učiniti kako se ne bi dao povod za izbijanje sukoba. Većina tih tajnih instrukcija je tek sada obelodanjena široj javnosti - objašnjava Ljubinka Škodrić.

Ona dodaje da je pravi "dragulj" cirkularni telegram Nikole Pašića diplomatskim predstavnicima u Evropi u kome ih obaveštava o predaji odgovora na ultimatum Austrougarske i da je Srbija učinila sve što može da spreči dalju krizu.

- Objasnio je da je Srbija prihvatila sve uslove ultimatuma koji su bili mogući i da im je austrijski poslanik, baron Gizl, odgovorio da će njihov odgovor da "sravni" sa uputstvima koja je dobio iz Beča, te će im zatim poslati odgovor. Međutim, kada se Pašić vratio u Ministarstvo spoljnih poslova, na stolu ga je čekao odgovor da je austrougarska vlada nezadovoljna i da prekida diplomatske odnose, a baron je uveče napustio Srbiju - ističe ova istoričarka i dodaje da je centralno mesto na izložbi ipak imaju tri najbitnija dokumenta: ultimatum Austrougarske, odgovor Srbije i telegram objave rata.