Dnevnik Velikog rata (13): Trobojka na nebu

Ponedeonik, 24. april... Ađutant mi reče: "Mileta, ovo je naređenje za napad sutra, u 7.00 pre podne: Šumadijska divizija, ojačana sa Vardarskom divizijom, sutra u 7.00 izjutra preduzima napad na neprijatelja na frontu Veternik - Dobro polje - Soko." Našu desnu kolonu sačinjava XI pešadijski puk, tri poljske, dve brdske, dve haubičke i jedna rovovska baterija. Istočno od našeg puka jeste Timočka divizija, a zapadno od trupa Šumadijske divizije jeste Drinska divizija. Dade mi naređenje da ga ponesem komandantu. Ja sam hitao veseo i radostan što je već došao i taj dan, koji odavno očekujemo. Peo sam se uz brdo lako, kao kad sam bio dečak... Penjući se uz potočić, koji žuboraše sa kamena na kamen, čini mi se i on zna i veseli se.

Srpski oficiri upravljaju vatrom topova: Kao da čovek spušta rukom zrna u bugarski rov

SLAVA JUNACIMA
Prošav pored grobova više palih junaka iz X pešadijskog puka za vreme prvih borbi dolaskom na ovaj front, stao sam, skinuo kapu, suznih očiju kazao sam: "Slava vam pali junaci, koji ste svoj život položili slavno u borbi za slavu i čast naše male Srbije. Mili i neznani, pali moji drugovi, počivajte mirno na okomcima ovih kršnih planina. Vi ste udarali kamen temeljac našoj budućoj otadžbini. Istorija će vaša imena zlatnim slovima zabeležiti.

Pobednička taktika: Srpske trupe na Veterniku puštaju neprijatelja da se približi

 

Vi ćete večito živeti. A sada je, draga pala braćo moja, došao čas, kada ćemo i u ime boga navaliti na neprijatelja, udruženi sa našim moćnim saveznicima, slomiti neprijatelja i ponovo će sinuti sunce slobode u našoj dičnoj i miloj, a sada će biti i uveličanoj Srbiji, i ujedinjeno naše pleme umeće poštovati vaša slavna dela. Vaši herojski podvizi pronosiće se sa ponosom preko Drave, Dunava, Save, Vardara, Bosne i Neretve..." Oko 9.00 pre podne desno od nas, ka Vardaru, padahu šrapneli i razorna zrna i otud se čujaše borba. Na ovim položajima su engleske trupe... Na levom krilu, čujemo da su Talijani imali uspeha.

Utorak, 25. april. Oko 6.30 progreje sunce. Na istoku preko Kožuha na nebu videla se zastava trobojka, koja je malo stajala i nestala. Vrlo čudna pojava; mora čovek i u nešto verovati u ovoj pojavi, kada se baš danas, na dan našeg pokreta, javljaju ovi čudni nebeski znaci...
Subota, 29. april. Baterije sve na našem desnom odseku tako precizno dejstvovahu kao da čovek spušta rukom zrna u rov... Na desnom pak krilu na ograncima Pajika, na Humu kod Vardara, gde se već nekoliko dana vode užasne borbe, tutnji od dejstva oruđa težeg kalibra. Celo brdo je tako strašno u crnom dimu koji kuljaše kao vulkan. Nisam imao prilike da ovako šta vidim, a čitao sam za silno bombardovanje teške artiljerije pred Verdenom i na Somi, na francuskom frontu, ali mislim da je i ono od svoga izostalo. Mogu potpuno reći da ovde na ovom bregu, čiji font je otprilike četiri kilometra, ne može ostati žive duše, pa kakva god da su utvrđenja. Pred samo veče vatra sa ovoga brega pomeri se severu. Znači da su na ovom bregu bili Bugari i ja mislim da nigde neće biti tako tučeni kao ovde.

Nedelja, 30. april. U 7.00 izjutra sve baterije otpočeše dejstvo na svojim reonima odmerenom i preciznom vatrom; komandant XI puka traži na telefon komandanta i dopunjuje svoju zapovest... Tući sve rovove, tako da ne bi neprijatelju palo u oči na kome će se delu izvršiti pokret. Komandiru haubičke baterije 120 mm naredio je da gađa artiljeriju na Golom bilu, da je najjačom vatrom obaspe i drži u šahu, tako da kad se naša pešadija krene, ne trpi bočnu vatru ove artiljerije...

Pošto je komandant pukovnik Vukašin Petrović već u detalju izdatu zapovest dopunio, tražio je načelnika armijske artiljerije pukovnika Dragomira Ž. Stojanovića i od istoga zahtevao, s obzirom na zadatak ove kolone, da se od armijske artiljerije, koja je na levom odseku, okrene koja cev na neprijateljsku haubicu na Veterniku, jer engleska baterija dugačkih topova, koja ima zadatak da ovu bateriju neprijateljsku gađa, ne može uspešno to da izvrši, zato što su cevi njene dugačke i njegove su putanje zrna prave za tučenje haubice koja se podbila u dublji zakon. U isto vreme je tražio da se u 14.30 uputi avion koji će leteti iznad artiljerije na Golom bilu u cilju reglaže grupnog gađanja i držanja artiljerije da se dejstvuje, dok naša pešadija ne uđe u rovove. Tražio je da u 15 časova i francuska baterija poručnika g. Venžera gađa, što mu je stavljena na raspoloženje...

Dobrovoljci iz SAD na Solunskom frontu

 

Dejstvuje se laganom, ali preciznom vatrom, tako da su se svi rovovi prosto rušili... U 15 časova vatra je na delu fronta naspram Šuplje stene od potoka Sušice do rovovskog topa kod Gole rudine, pomerena, i gađao je po izdatoj zapovesti da se ostavi slobodan prostor za prolaz pešadije, koja se sada po izveštaju komandanta puka kreće. Izaslala je patrole. Vide se vojnici kako se jedan po jedan privlače od žbuna do žbuna; tek za žbunom stanu, opale sa mašinskom puškom nekoliko metaka tak, tak, tak, pa produže. Naša artiljerija sva dejstvuje najjačom vatrom. Ali, pešačke vatre nigde se ne čuje, sem patrola, koje s vremena na vreme po nekoliko metaka opale, kao da se nekom javljaju ili pucaju iz straha. Već izviše kod Šuplje stene poče i neprijateljski mitraljez sa Golog bila dejstvovati. Videsmo kako se naša patrola povuče i u svoje rovove vrati se... Komandant odmah naredi da Timočka haubica gađa tačku 5 na Golom bilu, odakle ovaj mitraljez dejstvuje, a komandant Kovilske grupe da gađa neprijateljski mitraljez kod Crvene zemlje. U 14.45 komandant XI pešadijskog puka javlja nam da su se sve patrole povukle...

Komandant naš strašno se sikiraše za neaktivan rad pešadije, jer od vatre jednog dalekog mitraljeza vraća se patrola, a četa i ne polazi. "Kako bismo krenuli ili se i održali, kada bi neprijateljska artiljerija ovako tukla?" Žalio je naše ljude koji su oko topova brzim posluživanjem topa i radom i danju i noću bez odmora prosto popadali. Naredi telefonom baterijama da 20 minuta obustave dejstvo da se ljudi odmore... U 18.15 ponovo grmnuše sa svih strana topova bržom paljbom. Veternik se upali. Sve se po dimu eksplozije vidi pravac rovova: kao pojas od dima pružio se preko Veternika, od Sušice preko Gole rudine, Krvavog zuba, i ispod dva gradića zamiče velikoj jaruzi ka zapadnom Veterniku. Ovo silno tučenje neprijateljskih rovova trajalo je 15 minuta i opet se vatra na delu fronta naspram desnog krila XI pešadijskog puka prenese dalje, da se četa krene. Opet izvestiše nas da je pošla patrola, a ne četa.

Na Golo bilo dejstvuju pored haubice Timočke i Francuska baterija. Sve crni dimovi izbijahu iza gudura i stena Golog bila. Neprijateljska artiljerija kao i mitraljez sa tačke 5 Golog bila ne smeju da se jave, stavljeni su pod jaku vatru. Patrole izbiše Šupljoj steni, čete nema da se kreće. Opet nas izveštava komandant XI puka da sada dobijaju mitraljesku vatru od rovova kod Crvene zemlje; odmah je izdato naređenje majoru g. Saviću, da ih stavi pod jaču vatru. Mitraljez se otuda nije čuo. Izgleda da je pešadiji samo to izgovor. Vidi se da neće da rade, kad pod ovim sada stvorenim prilikama nije puk grunuo, a neprijateljska artiljerija ne sme da se javi, rovova prosto i nema, sve porušeno. Čovek gubi volju na rad i gubi nadu na kakav uspeh. Patrola se vratila, a mi smo vrlo laganim dejstvom baterija dejstvovali do u mrak...

DUŠEVNI NEUSPEH
Današnji rad naše artiljerije je za svaku hvalu za ovako idealno izvedenu pripremu, ali uzalud se tobdžije naprežu da svoje znanje i sposobnost ulože ne žaleći sebe, kad pešadija leži i ne misli da što preduzme... Duševni pritisak za neuspeh mori me: gubi se nada da ćemo mi moći šta uraditi i da ćemo moći skoro videti svoje mile i drage na koje svakoga minuta i danju i noću mislimo, kako smo mi računali da ćemo prvim pokretom prodreti.

Sutra - Dnevnik Velikog rata (14): Priča iz Francuske