Dijaspora neće biti zapostavljena
Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, koja u najnovijem sazivu Vlade Srbije treba da se bavi rasejanjem u okviru Ministarstva spoljnih poslova, institucionalno je najnižeg ranga unazad 10 godina.
To međutim, po oceni Aleksandra Čotrića člana skupštinskog Odbora za dijasporu, "ne mora da znači da će i saradnja Srbije sa sunarodnicima u svetu biti marginalizovana i na najnižem nivou".
Iskustvo MSP-a
- Ministarstvo spoljnih poslova ima veliko iskustvo u kontaktima sa našim ljudima u svetu. Diplomatsko-konzularna predstavništva dobro poznaju situaciju u srpskoj dijaspori. I to takođe može da bude od koristi za rad Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu. Budući da na čelo MSP-a dolazi Ivica Dačić, čovek koji dobro poznaje srpsko rasejanje i ima dobru komunikaciju sa javnošću, može se očekivati da će biti postavljen načelnik Uprave za dijasporu koji će omogućiti da rad Uprave bude i efikasan i transparentan - kaže Čotrić.
Matica iseljenikaU Beogradu je februara 1949. osnovano Udruženje iseljenika i povratnika Narodne Republike Srbije, koje je pomagalo iseljenicima prilikom dolazaka u zemlju i povratnicima. Promena imena u Matica iseljenika Srbije usledila je 1951. Finansiranje iz državnog budžeta trajalo je do osnivanja Ministarstva za dijasporu 2004. godine. |
Kad je zbog štednje i racionalizacije 2012. godine resor za dijasporu zamenjen vladinom Kancelarijom, podseća naš sagovornik, "praksa je u startu pokazala da su njene ingerencije nižeg nivoa i sve što se tiče zakonskih odredbi vezanih za dijasporu, kao i sprovođenje Zakona o dijaspori, moralo je da preuzme Ministarstvo spoljnih poslova".
- Naravno da bi Ministarstvo za dijasporu, ali sa većim ovlašćenjima od onih koja su imali prethodni sazivi, bilo najoptimalnije rešenje. Da je zaseban resor najbolja opcija uočeno je još poslednje decenije 20. veka kada je, pored postojeće Matice iseljenika, osnovano prvo Ministarstvo za Srbe izvan Srbije - ukazuje Čotrić.
Saveti, Agencije
Podsećanja radi, prvi put u novijoj istoriji je 1992. godine Republika Srbija je formirala Ministarstvo za Srbe izvan Srbije radi saradnje sa dijasporom i Srbima u zemljama okruženja. Prvi ministar je bio Stanko Cvijan, zatim Radovan Pankov i od 1998/99. Miroslav Mirčić.
Dolaskom Slobodana Miloševića na čelo SRJ, u Ministarstvu inostranih poslova počinje da radi Sektor za dijasporu Savezne Republike Jugoslavije, koji je vodio Slavko Vejnović. Ministarstvo za Srbe izvan Srbije ukinuto je 2000. posle petooktobarskih promena, a nedugo zatim na čelo Sektora za dijasporu u MSP dolazi Milan Kajević, diplomatski kadar iz Crne Gore. Tih godina vlada SRJ, čiji je premijer bio Zoran Žižić, osniva Savet dijaspore, ali je bio kratkog daha pošto se ubrzo otcepila Crna Gora.
Posle gašenja Ministarstva za Srbe izvan Srbije, petoro zaposlenih prelaze u novoosnovano Ministarstvo za ekonomsku saradnju sa inostranstvom, ali bez ikakvih nadležnosti niti realnih aktivnosti do 2004. Te godine Demohrišćanska stranka Srbije dobila je ingerencije nad novoosnovanom Agencijom za dijasporu koja je postojala nekoliko meseci sa pet zaposlenih i nije imala aktivnosti. Novom odlukom Vlade, takođe 2004. godine osnovano je Ministarstvo za dijasporu. Prvi ministar je bio prof. dr Vojislav Vukčević.
