Negovanje identiteta u rasejanju (3): Nemački jezik pod srpskom zastavom
Književnik i narodni poslanik Aleksandar Čotrić smatra da je značaj porodice najvažniji kada je u pitanju očuvanje jezika.
- Roditelji treba da posvete deci pažnju kako bi im dočarali značaj maternjeg jezika. Rađeno je istraživanje koje je pokazalo da zaposleni roditelji sa svojom decom razgovaraju dnevno u proseku svega dva minuta dnevno. Iz toga je jasno zašto je srpski jezik u rasejanju u krizi. Prijatelji iz dijaspore se žale da mnogo rade, da nemaju vremena da posvete svojoj deci kako bi govorili srpski - kaže Čotrić.
On ističe da je odličan odraz stanja srpskog jezika nedavna utakmica između Srbije u Austrije u Beču.
- Bilo je prepuno naše omladine. Oni su došli sa srpskim zastavama, obeležjima, navijali su za Srbiju, ali su između sebe razgovarali na nemačkom. To se dešava i u Rumuniji. U gimnaziji "Dositej Obradović" u Temišvaru kompletna nastava se odvija na srpskom jeziku, ali čim se završe časovi, ta deca između sebe razgovaraju na rumunskom.
Svest mora da bude proširena, da nacionalna kampanja bude pokrenuta, da se tu uključe institucije, diplomatsko-konzularna predstavništva, crkva, mediji. Mora se govoriti koliko je značajno negovanje, učenje maternjeg jezika. Nije lako roditeljima da pored svih svojih obaveza, rade i na redovnom učenju srpskog jezika - dodaje Čotrić.
On ističe da je model nastave srpskog jezika od zemlje do zemlje drugačiji, ali da je jedna činjenica ista - a to je da jako mali broj dece pohađa nastavu i ta brojka mora da raste.
Korenima u pohode
Udruženje pisaca Sedmica postoji već više od 20 godina i sve to vreme se borimo za naš jezik. Ovog meseca krenuli smo u projekat koji se zove "Korenima u pohode".
Cilj je da jednim pesničkim karavanom srpskih pisaca iz rasejanja pokažemo koliko se preko granice radi na očuvanju srpskog jezika na najlepši mogući način, kroz književnost. Posetili smo neke od značajnih znamenitosti Srbije, organizovali književne večeri...
Kakva je situacija u Nemačkoj kada je nastava srpskog jezika u pitanju?
- Dovijamo se na razne načine. U vreme Jugoslavije, to je bilo regulisano na državnom nivou. Situacija sada, posebno u pokrajini Esen, takva je da je nastava na maternjem jeziku pred gašenjem. Kako da očuvamo jezik ako ne učimo našu decu? Prosvetni radnici koji su otišli u penzije, nisu dobili zamene. Ostale su mnoge škole bez nastavnika dopunske nastave. Mi smo počeli sami da se snalazimo.
Na koji način?
- Da deca ne bi potpuno ostala bez nastave, naše udruženje je u prostorijama kulturnog centra u Ofenbahu organizovalo takzvanu Malu školu ćirilice. Ali to nije dovoljno. U nekim pokrajinama je organizacija malo bolja, u nekim lošija. Nemaju sva deca u dijaspori priliku da uče srpski jezik i pismo.
Kako se to može promeniti?
- Jedino uz pomoć matice možemo sačuvati naš jezik u rasejanju. Potrebna je bolja organizacija nastave i veće uključivanje države.