Karađorđević ne plaća, a struju ne seku
Za utrošenu struju princ Aleksandar Drugi Karađorđević dužan je više od šest miliona dinara (oko 53.000 evra). Prema podacima Elektroprivrede Srbije (EPS) reč je o dugu za Beli i Stari dvor u Beogradu. Mada se dugovi gomilaju unazad nekoliko godina, Elektrodistribucija Beograd (EDB) ne reaguje, za razliku od siromašnih građana Srbije kojima se struja seče čak i za dug od 50 evra. U EPS Snabdevanju kažu da EDB ignoriše njihov nalog za isključenje dedinjskih dvorova, dok EDB saopštava da su sa Karađorđevićima dogovorili reprogramiranje duga.
- Karađorđevići su pristali da uđu u proceduru koja precizira da se deo duga isplati odmah, a ostatak na rate. Svi dužnici pre isključenja imaju ovu mogućnost i obično im se ponudi da od 30 do 50 odsto duga isplate odjednom - saopštavaju iz EDB-a.
Dušan Babac, član Krunskog veća, u izjavi za "Vesti" poručuje da istraživačko novinarstvo treba da se pozabavi i dugovanjima za struju drugih državnih ustanova, a na samo Karađorđevićima.
- Neka se obelodane i dugovi raznih ministarstava, javnih preduzeća, državnih zvaničnika, političkih stranaka - rekao je Babac.
Dragomir Acović iz Krunskog saveta podseća da su Stari i Beli dvor svojevremeno oteti Karađorđevićima i da su u državnom vlasništvu.
- Dvorovi su danas državna imovina. Neka ih država vrati vlasnicima i isplati im nadoknadu za korišćenje unazad 60 godina, pa će biti novca i za struju - rekao je Acović.
Izmiruje svoje troškovePrestolonaslednik Aleksandar Drugi je u više navrata naglašavao da on sam plaća sve svoje lične troškove, a da se novac iz budžeta koristi za promociju i održavanje dvorskih zdanja, jer su još u državnom posedu. |
Za dvorski kompleks predlogom zakona o budžetu Srbije za 2014. planirano je dva i po puta manje novca nego u prethodne dve godine, ukazuje Babac.
- Predviđeno je da se iz državnog budžeta izdvoji 17 miliona dinara (oko 148.000 evra) za preventivnu zaštitu dvorskog kompleksa i promociju spomenika kulture, dok je 2012. i 2013. Srbija za iste namene izdvajala godišnje 42 miliona dinara (oko 360.000 evra) - podseća Babac.