Lekarka koja je došla u pakao Šumadije
Već skoro čitav vek Kragujevac odaje dužnu poštu Elizabet Ros, škotskoj doktorki koja je 1915. godine umrla lečeći i negujući srpske vojnike obolele od tifusa. Svakog 14. februara na Varoškom groblju, gde je i sahranjena, održava se komemoracija i parastos u znak velike zahvalnosti što je žrtvovala svoj život za Srbiju. O njoj su njeni savremenici zapisali da je bila neustrašiva doktorka, haremski lekar, poglavica plemena i avanturista.
U Šumadiji je postala ikona humanosti i požrtvovanosti, poznata kao žena velikog srca. Po njoj je nazvana jedna ulica u gradu. Terenska jedinica Crvenog krsta u Kragujevcu nosi njeno ime. Ali, malo je poznat njen životni put i kako je uopšte dospela u centar Šumadije.
Rođena je 14. februara 1878. u Londonu, a najveći deo života provela u gradiću Tejn, na severu Škotske. Diplomirala je medicinu 1901. godine i bila je jedna od prvih žena u državi sa lekarskom diplomom. Kratko je radila u svom rodnom gradu. Avanturistički duh odmah ju je odveo u Persiju, današnji Iran, gde je radila kao asistent jednom jermenskom lekaru.
Istorija kaže da je dve godine živela u iranskim planinama i lečila moćno nomadsko pleme Bahtijari. Oni su toliko bili oduševljeni doktorkom da su je postavili za poglavicu plemena. Vratila se u Škotsku, specijalizovala je tropske bolesti i javila se na oglas za lekara na brodu. Bila je prva žena brodski hirurg u Britaniji, a radila je na brodu koji je plovio do Indije i Japana. Tako ju je zatekao početak Prvog svetskog rata.
Ženska pomoćTokom 1914. i 1915. godine od epidemije tifusa je u Srbiji umrlo 35.000 vojnika i između 100.000 i 200.000 civila. Kad je epidemija uzela maha, Srbija je zatražila pomoć saveznika. Stiglo je 200 lekara i 500 školovanih sestara. U pomoć su pohrlile i humanitarne i medicinske misije, naročito iz Velike Britanije s pretežno ženskim osobljem, što je dotad bilo nezamislivo. Bolnica u Srbiji, razorenoj i ratom i pegavim tifusom, gde su isključivo radile bolničarke iz Britanije bilo je četiri 1915: u Kragujevcu, Mladenovcu, Valjevu i Lazarevcu. Jedna je radila u Dobrudži, a tri na Solunskom frontu. I dve škotske ambulante su u Francuskoj zabrinjavale srpske ranjenike. |
MRTAV GRAD
Kad je čula da u Srbiji nema dovoljno doktora i medicinskih sestara, ponudila se da dođe iako je vladala epidemija tifusa. U zemlji je tada bilo tek 400 lekara i većina je dodeljena vojci. Dr Elizabet Ros stigla je u Srbiju krajem januara 1915. godine svesna da dolazi u pakao i da će sigirno i ona oboleti. Najpre je otišla u Niš, a odatle su je poslali u Kragujevac, koga su zbog tifusa nazivali Mrtvim gradom. Bila je jedini lekar u bolnici.
"Na stotine pacijenata ležalo je u sobama i duž hodnika. Uslovi su bili očajni. Nije bilo vode, koja se morala donositi sa strane. Među bolesnicima bilo je i austrijskih zarobljenika", pisala je tadašnja štampa.
Kad je Elizabet stigla, u bolnici je bilo oko 1.000 bolesnika, a svi lekari i bolničarke su ili umrli, ili ležali među pacijentima. Samo nedelju dana po dolasku u Kragujevac, i Elizabet je počela je da oseća prve znake tifusa. Radila je sama u teškim uslovima ostajući sa bolesnicima sve dok je mogla da stoji na nogama. Posle 13 dana borbe sa tifusnom groznicom umrla je 14. februara 1915. na svoj 37. rođendan.
Muško zanimanjeO životu dr Elizabet Ros pre nekoliko godina progovorila je i njena bratanica Edit koja se bliži 90. godini. Ona je za tiražni "Skotsmen" izjavila da su Elizabetini roditelji bili napredni za to vreme i verovali da je obrazovanje podjednako važno za žene kao i za muškarce. |
Vest o njenoj smrti "Politika" je tada objavila na naslovnoj strani.
"Sahranjena je veličanstveno. Ceo Kragujevac je uzeo učešće u njenoj sahrani. Bili su izaslanici prestolonaslednika, Vlade, Vrhovne komande Crvenog krsta, vojni atašei, lekarska misija škotskih lekara, oficiri i masa građana", izveštavala je "Politika".
Docent Univerziteta Vojislav Jovanović, rekao je u oproštajnom govoru da je "došla izdaleka, u službi nauke da smanji srpski bol i patnje. Ona je još jedna žrtva, oborena kao ratnik, stradala pomažući ranjene i bolesne".
SRCE NA DAR
O hrabroj doktorki savremenici su pisali kao veoma avangardnoj ženi i netipičnoj ličnosti za to doba. Uprkos tome što je bila krhke građe, bila je odvažna i ponašala se netipično za ženu tog doba.
Večno sećanjeLuis Miler je o dr Ros napisala knjigu i istraživala njen život. Pretprošle godine prvi put je bila na varoškom groblju u Kragujevcu gde je Elizabeta sahranjena. |
Dr Elizabet Ros došla je u Kragujevac u okviru Misije škotske ženske bolnice, organizacije koja je nastala u Ediburgu. Jedna od njenih osnivača bila je dr Elzi Inglis, borac za ženska prava. Ona je zapisala:
- U Britaniji su ove žene bile lišene političkih, socijalnih i ekonomskih prava. U Srbiji su se prema njima odnosili sa velikim poštovanjem i što je još važnije, imale su jednak status. Srbi su im dali slobodu - napisala je dr Inglis.
Kragujevac već 99 godina odaje najveće poštovanje za Elizabetinu žrtvu. Na svaku godišnjicu smrti njen grob je preplavljen cvećem. Pored nje su sahranjene još dve njene koleginice iz Britanske humanitarne misije. Na spomeniku je uklesano:
"Ovde leži dr Elizabet Ros." A ispod, ćiriličnim pismom je zapisano: Narodu ste srpskom darovali srce."
