Dnevnik Velikog rata (1): Crni oblaci nad Srbijom
Pucnjima u Sarajevu na Vidovdan 28. juna 1914. godine ubijen je austrijski prestolonaslednik Ferdinand, a Austrougarska carevina dobila povod za davno sanjani "prodor na Istok". Za atentat je optužena Srbija kojoj je 23. jula postavljen čuveni ultimatum. Srpska vlada sastala se u Nišu radi rešavanja ovog teškog pitanja, budući da je zemlja tek izašla iz balkanskih ratova, iscrpljena i sa velikim gubicima.
Zato su prihvaćene sve tačke ultimatuma osim jednog, da austrijski istražitelji traže navodne krivce za ubistvo Ferdinanda po jednoj slobodnoj državi. Beču je to bilo dovoljno da objavi rat Srbiji. Već sledećeg dana Crna Gora objavljuje rat Austrougarskoj. Isto čini i Rusija, strahujući od širenja germanske moći, pridružuju joj se Velika Britanija i Francuska. Tako se srpsko-austrijski sukob razvio u najveći rat u dotadašnjoj istoriji, u kojem je život izgubilo preko 10 miliona ljudi. Vođen je na pet glavnih frontova, a jedan od njih bio je na Balkanu.
PROGLAŠENA MOBILIZACIJA
Na stogodišnjicu početka Prvog svetskog, ili Velikog rata, kako je prozvan u narodu, "Vesti" objavljuju najzanimljivije i najpotresnije odlomke Ratnog dnevnika 1914-1918. Milete M. Prodanovića, koji je u ovoj krvavoj, ali i herojskoj epopeji učestvovao kao artiljerijski narednik. Stranice ispisivane njegovom rukom nastale su u predasima između mobilizacije i prvih, pobedničkih ratnih operacija na Ceru i Kolubari, potom mučnog povlačenja srpske vojske i naroda preko Albanije, golgote i oporavka na Krfu, prebacivanja srpske vojske na Solunski front i njegovog konačnog proboja.
One donose i sve osećaje i lične doživljaje autora koji, posvećujući svoj dnevnik pokolenjima, napominje: "Samim svojim položajem u komandi imao sam mogućnosti, pošto su sva naređenja i zapovesti išle preko mene, da ih ubeležim. Pošto sam lično uvek bio u borbenom delu baterije sa komandirom, a docnije u štabu sa komandantom odsečne artiljerije na položaju, na osmatračnici - sve sam borbene situacije i događaje na bojnom polju mogao lično videti i ubeležiti u svoj dnevnik." Rukopis je slagan prema zamisli Prodanovića, a objavljen je po njegovoj smrti, na jubilej srpske pobede 1914. godine na Suvoboru (Kolubari). Svi datumi beleženi su prema starom kalendaru.
Srpski regent Aleksandar, naš današnji Kralj, pozva objavom mobilizacije 12. jula 1914. godine Srbe i po treći put pod oružje. Srbi, iako umorni zbog ratovanja sa Turcima i Bugarima, oduševljeno prihvatiše poziv svoga omiljenog Vrhovnog Komandanta, te hitahu svaki u svoju komandu da stanu na branik svoje otadžbine i da i ovog puta i tom velikom, moćnom i silnom protivniku zadadu smrtan udarac, da pokažu celom svetu svoje junaštvo i dadu primer svojim pokolenjima, kako se žrtvuje za kralja i otadžbinu svoju.
Subota 12. jula 1914. Vraćajući se iz Kragujevca, gde sam bio otišao trgovačkim poslom, svratio sam u Čačak. U Čačku velika užurbanost, regrutna komisija pozvana, očekuje se kakav će naš odgovor biti na notu - ultimatum, koji je Austrougarska vlada predala našoj; kao sigurno očekivalo se na protivodgovor i na mobilizaciju. Otišao sam u Okružnu komandu da vidim šta će biti sa mnom ako se naredi mobilizacija, jer sam po mojoj molbi izbrisan iz Šumadijskog artiljerijskog puka i stavljen pukovskoj komandi na raspored... Odem u kancelariju kod kapetana Stanišića, on mi reče da je mobilizacija tu i da čekaju kao sigurno, kroz koji čas za naređenja...
On mi reče da ja ne idem u Šumad. art. puk, već da dođem u Okr. komandu sa svojim jahaćim konjem, a biću upućen profijent-koloni II poziva. U 7.00 uveče naredi se mobilizacija. Ordonansi odjuriše opštinama sa naređenjima, ja pojahah konja, pa požurih kući. Kući sam stigao dosta dockan. Izbudim ih i izvestim Mika i Zdravka (oca i brata, prim. prir), da je mobilizacija naređena. Zabrinutost velika zavladala kod svih ukućana. Kako Zdravko mora ići sa svojim konjem kao konjanik, a kobila koju je jašio u Turskom ratu u borbi na Kumanovu pod njim ranjena u prednju nogu i ostala nesposobna, tek mi Miko reče, da sutra odem u Mijokovce i kupim konja za njega.
Nedelja 13. jula. Naredba za mobilizaciju objavi se hitno. Ja odoh u Mijokovce i po podne vratio sam se i konja za Zdravka doveo. Svet se kod opštine skuplja i svi su zabrinuti. Obveznici III poziva po naređenju odmah se upućuju na svoja zborna mesta. Svi ostali obveznici imaju sutra rano doći pred opštinu, gde će se pročitati mobilizacijski ratni spisak i gde će svaki dobiti svoj uputni mobilizacijski akt.
Ratnik i privrednikMileta M. Prodanović rođen je 1883. u Bogdanici, u opštini Gornji Milanovac, kao prvo dete Miloša i Marice, u porodici davninom iz Hercegovine. Imao je tri brata i pet sestara. Školovao se u Pranjanima, gde je njegov otac preselio trgovačke poslove sa izvozom stoke, šljive i rakije, potom i u Čačku. Oženio se 1906. Cvijetom Popović i sa njom dobio pet kćeri i šest sinova. Sa bratom Zdravkom učestvovao je u oba balkanska rata. Po povratku iz Prvog svetskog rata preuzeo je očev posao. Bio je član Demokratske stranke Ljube Davidovića i kandidat za narodnog poslanika, kao i predsednik opštine Pranjani, te banski većnik u Novom Sadu i član Upravnog odbora Hipotekarne banke u Beogradu. |
Ponedeonik, 14. jula. Pripremali smo se i ja i Zdravko za polazak.
Pročitan je mobilizacijski ratni spisak i po istom meni glasi opet 1. bater. Šum. art. puk "Tanaska Rajića" u Kragujevcu, a Zdravko - neraspoređeni narednik III konjički puk u Niš.
Utorak 15. jula. Pošto smo se digli iza ručka, spremili smo se, pozdravili sa roditeljima, sestrom, dečicom i ženama, krenuli smo se u ime boga u komandu. Do Čačka ćemo zajedno, pa će Zdravko sutra za Niš, a ja ću za Kragujevac. U Čačku smo noćili.
Sreda 16. jula. Digli smo se rano, doručkovali smo kod sestre Dare, i Zdravko se krenu sa još nekoliko drugih konjanika za Niš. Ispratim ga donekle, pozdravimo se. Rekoh mu: - Zdravko, kad si neraspoređen, javi se pukovniku Babiću komandantu II konjičke brigade, on je tvoj bivši komandant puka, koji te ceni, zadržaće te u brigadi. Ove moje reči kao da ga uvrediše. Oštro reče mi: - Šta, Mileta, ako ćemo svi sinovi otadžbine sklanjati se, ko će braniti nju i ognjišta naša, i našu nejač? Moliću da idem u III eskadron, u moje ratne drugove. Ponovo poljubismo se i on ode, govoreći mi: - Ti još ne znaš kakvi su crni oblaci nad Srbijom...
Odmah za njegovim odlaskom i ja spremim konje i krenem za Kragujevac. Uz put na sve strane vojnici u gomilama odlaze u svoje komande, porodice njihove ispraćaju ih i plaču. Po podne svratio sam u Knić te se sa sestrom Dragom pozdravio i uveče stigao sam u Kragujevac... Javim se u 1. bater. Šum. art. puka "Tan. Rajića" komandiru kapetanu I klase Milošu Banićeviću i on me po naređenju puka primi i upisa, i naredi mi da predam konje jednom vojniku, a da ja dođem u kancelariju, da pomažem oko mobilizacije baterije i predaje stvari i ostalog, što sam odmah učinio. Svo ljudstvo i stoka iz naroda bila je pristigla 18. do podne...
ZAKLETVA NARODA
Baterija, svo ljudstvo, bilo je na svojim mestima tačno u 2.00 po podne, poravnata za pregled. Stariji vodnik poručnik Sveta K. Popović, vodnik I voda, komandova mirno, komandir se pomoli..., dođe i nazva: "Pomozi bog, vojnici!" Složno i glasno odgovori se: "Bog ti pomogao." Komandir stade nasred baterije pa produži: "Vojnici, naš vrhovni komandant pozvao nas je pod oružje, da stanemo na branik otadžbine. Od vas tražim da se zapovesti i naređenja pretpostavljenih izvršuju bezuslovno do sitnica, da i sada posvedočimo, da smo verni sinovi otadžbine i da smo spremni u svakom momentu ako zatreba i život svoj položiti za svoga Kralja i otadžbinu!"
