Mrkiću nevažni SAD i Nemačka
Nedavno sramno priznanje šefa diplomatije Ivana Mrkića da država nema dobre kandidate za ambasadore u najmoćnijim svetskim centrima, potvrdilo je dugogodišnji haos u srpskoj diplomatiji. Srbija, ne samo da je u novu 2014. ušla bez diplomatskih predstavnika u SAD, Nemačkoj i Kini, već će, prema svemu sudeći sa tim ključnim praznim foteljama, 21. januara početi pregovore o pristupanju Evropskoj uniji.
Kolika je neozbiljnost vrha države o ovom važnom pitanju govore i Mrkićevi kontradiktorni javni nastupi. Dok se pre nepuna dva meseca jadao kako Srbija nema ljude za diplomate u tim ključnim svetskim prestonicama, u prvim danima Nove je potpuno obrnuo priču tvrdnjom da ima kvalitetne kadrove.
- Postoji nekoliko predloga i o tome će se odlučivati najverovatnije u drugoj polovini januara - ležerno je najavio iako u nekim zemljama Srbija ušla i u drugu godinu bez ambasadora.
Krivci u vrhuPredrag Simić uz opasku da je pet predloga za ambasadore Srbije osporeno, ocenjuje da je verovatnije da državni vrh nema kadrove koje bi poslao u ključne svetske prestonice, nego da za ta imenovanja nije zainteresovan. Živadin Jovanović smatra pogrešnim kritiku svaliti samo na Mrkića, jer odluka je za slanje ambasadora u strateški važne prestonice na predsedniku Srbije i Vladi, pa je na njima i odgovornost. On ističe štetnost tog ponašanja na primeru Nemačke koja je strateški partner Srbije u trgovinskoj razmeni i velikog investitora u Srbiju. |
Mrkić izjavama za javnost, prema rečima bivšeg ambasadora Srbije u Francuskoj Predraga Simića, pokazuje da se kao karijerni diplomata i izvršilac drži po strani od političkih odluka.
- Predsednik Srbije, premijer Ivica Dačić i vicepremijer Aleksandar Vučić su postavili koga su hteli na ambasadorska mesta, a to je Nikolić i pokazao šaljući brzopotezno Slavenka Terzića u Moskvu, Vučić Ognjena Pribićevića u London, dok je Dačić neke svoje ljude sklanjao iz Beograda u diplomatske misije - pojašnjava za "Vesti" Simić i ističe da je ključ odluka u diplomatiji da se složi pomenuta trojka u državnom vrhu.
Beograd je bez predstavnika u Berlinu, kao nezvaničnom epicentru EU još od 16. jula prošle godine kada je predsednik Republike Tomislav Nikolić opozvao Ivu Viskovića. Tokom leta je kao novi ambasador pominjan Zoran Jeremić, ali se krajem septembra čulo da Nemci nisu voljni da na tom mestu vide diplomatu koji je predstavljao režim Slobodana Miloševića u njihovoj zemlji. Mesto u Vašingtonu je prazno od opoziva Vladimira Petrovića 8. novembra.
Ustaljena praksa diplomatske službe je da se na odluku o novom predstavniku Srbije u SAD čeka najviše dva meseca, pa Srbija za poštovanje tog nepisanog pravila ima još svega nekoliko dana. Najgori je slučaj sa Pekingom gde Beograd ambasadora nema više od godinu dana, odnosno 11. decembra 2012. kada je opozvan Miomir Udovički.
Bruka sa agremanimaProšlog leta se nezvanično govorkalo da će u fotelju u Kini zasesti ministar rudarstva i prijatelj predsednika Republike Milan Bačević, ali je on odbio da napusti Vladu. Čulo se da je predsednikov savetnik Oliver Antić formalno kandidovan za ambasadora u SAD, odnosno kao naslednik Vladimira Petrovića za koga je udata njegova ćerka, ali je Bela kuća to navodno odbila zbog Antićeve političke prošlosti. Za odlazak u SAD bio je medijski "viđen" karijerni diplomata Goran Aleksić, sestrić Titove udovice Jovanke Broz, a kruži i priča da je Aleksandru Vučiću iz SAD sugerisano da bi bio pogodan Ivan Vejvoda, nekadašnji savetnik premijera Zorana Đinđića. |
Zanimljivo je i da Mrkić ne smatra da prazne diplomatske stolice mogu da naštete ugledu zemlje, već da bi to, kaže, mogli mediji spekulacijama o ovoj temi.
Da je Srbija zbog neozbiljnog odnosa prema diplomatiji na šteti i gubitku, ukazuje bivši ministar inostranih poslova Živadin Jovanović.
- U ambasadi izdržavamo administraciju i tehnička sredstva, a ako nema ambasadora, predstavništvo ne radi ni približno punim kapacitetom i ne obavlja važne zadatke. To nosi posledice, jer samo ambasador ako treba može da otvori vrata vlade zemlje domaćina - ukazuje on za "Vesti".
|
Velika seča U Srbiju je tokom prethodnih nešto više od godinu dana u Srbiju vraćeno 30-ak od 73 ambasadora. U Ministarstvu spoljnih poslova su objasnili da je više od dve trećine vraćenih odslužilo pun mandat od četiri godine, a desetak je opozvano pošto su njihovi šefovi u Ministarstvu ocenili da nisu dobro radili. Nekoliko opozvanih ambasadora je tvrdilo da je reč o političkim smenama. |
