Srbija od Šojblea do Šojgua
"Srbija ne silazi sa stare klackalice Istoka i Zapada. U međunarodnoj politici, Srbija samovoljno tumara od javnog opredeljenja za nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea do tradicionalno sponzorskih akcija ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua", smatraju analitičari, prenosi "Al Džazira".
Takav odnos najbolje ilustruje konfuziju ili kontuziju srpskog vrha, čiju je politiku nemoguće pratiti bez sedativa. Svođenje na pravu meru jeste ono što nedostaje srpskim vlasnicima vlasti.
Sadašnja politika zasnovana na proizvodnji straha umesto nade i predstavljanju premijera kao Robina Huda, koji će spasiti narod od predstojeće katastrofe, oduvek podrazumeva i proizvodnju dežurnog neprijatelja.
Na redovno vanrednim konferencijama za štampu, zbunjujuća obrazloženja dodatno potpiruju spekulacije da se istorijska rešenja ne traže u interesu države, već u službi poharanog naroda.
Zaštitnik građana Saša Janković, dežurni svedok Vučićeve nečiste savesti, upozorava da je "Vučićev rečnik znak totalitarnosti, koja predstavlja raspirivanje mržnje i netrpeljivosti. Srbija zna ko je u prošlosti menjao stavove za 180 stepeni, prebrojavao građane po etničkoj osnovi u srazmeri 1:100, dobio stan od države dok je bombardovana, bio ministar informisanja kad su vlasnici novina ubijani i ko danas preuzima nadležnosti svih državnih organa i institucija."
Po sistemu "Država, to sam ja". Ako je i od Vučića, Šešeljevog kuma i učenika, previše je.
Ali, on zavisi pre svega i najviše od podrške Angele Merkel, odnosno Volfganga Šojblea, nemačkog ministra finansija, čija kasa treba premijeru Vučiću u sledećim izborima referendumskog karaktera da donese mir za još jedan mandat briselskog glasa.
Međutim, Nikolić i Vučić znaju da u izmenjenim okolnostima budući novi ili stari nemački kancelar, ko god to bio, neće imati nemačku podršku ni evropsku saglasnost da i dalje bude i evropski kancelar.
Zato se, poput suncokreta, okreću Kremlju. Putin steže li steže, Lavrov obećava brda i doline, ali Srbija zvanično ostaje na putu EU uprkos tradicionalno bratskoj retorici o mekoj slovenskoj duši, istoj sudbini i zajedničkoj tradiciji.
U stvari, Srbi su opredeljeni za EU - da rade i zarade, kupuju tehniku, znanje i kulturu. Mnogi bi hteli da se vrate, ali im vlasti ne dozvoljavaju zbog prozapadnih navika i vrednosti.
Nije, dakle, problem u narodu. Nevolja je u političkoj i intelektualnoj eliti, decenijama uhlebljenoj na državnim jaslama. Šta će njima konkurencija i vladavina prava kad oni imaju pravo da vladaju, koketirajući od Istoka do Zapada? I ko se sada kome ruga u Srbiji Šojbleovih para i Šojguovog naoružanja? Kotao loncu što je čađav?
