Abeova ofanziva na Srbiju - obuzdavanje "najezde" Kine na Zapadni Balkan
Pažnja koju Kina posvećuje Zapadnom Balkanu glavni je motiv nedavne posete japanskog premijera Šinzoa Abea Srbiji, navodi danas list Japan Times, ističući da Tokio želi da se suprostavi rastućoj kineskoj "mekoj moći" šireći politički uticaj na Srbiju i "otvarajući svoj novčanik".
Autor opsežne analize objavljene u japanskom listu, profesor političkih nauka na tokijskom Univerzitetu Meidži Ljubomir Topalof ocenjuje da od svih šest zemalja koje je Abe posetio na turneji po severnoj i jugoistočnoj Evropi, poseta Srbiji zavređuje posebnu pažnju.
Abe protiv kineske inicijative
"Pravi motiv Abeove posete Beogradu ima veze sa bliskim odnosima, uspostavljenim pre više od pet godina, između Srbije i Kine", ocenjuje Topalof, ali napominje da je neizvesno u kojoj meri će Abe moći da "obuzda kinesku najezdu na Zapadni Balkan".
On ukazuje na značaj Srbije za kinesku inicijativu "Jedan pojas, jedan put", vrednu bilion dolara, koja bi, kako autor predviđa, mogla Pekingu da donese veći i širi globalni politički i ekonomski uticaj.
Kina je, podseća se u analizi, u okviru te inicijative u proteklih pet godina počela s velikim ulaganjima u Srbiji a cilj je izgradnja regionalne infrastrukture koja olakšava transport kineske robe do evropskih tržišta, posebno Nemačke.
Navodeći u šta sve i koliko Kina sada ulaže u Srbiji - uključujući železničke i auto-puteve, izgradnju i obnovu mostova i puteva - autor teksta ističe da je "krunski projekat" Pekinga, vredan čak tri milijarde dolara, izgradnja brze pruge na relaciji Budimpešta-Beograd.
"Pored ekonomske podrške, Peking Beogradu potvrđuje i svoju političku podršku, svrstavajući se na stranu Srbije protiv EU i SAD, i odbijajući da prizna nezavisnost Kosova", navodi se u tekstu.
Zato je, objašnjava se, Abeova poseta Srbiji bila svojevrstan odgovor na pažnju Kine prema ovom području.
Prodor Japana na Balkan
Obećavajući investicije u ključne energetske projekte, u farmaceutsku, poljoprivrednu i industriju informacionih tehnologija Srbije, ili pak koristeći stručnost japanske međunarodne agencije sa saradnju kako bi se identifikovale potencijalne oblasti ekonomske saradnje, "Japan se nada da će neutralisati neke efekte nedavnog ekonomskog 'upada' Kine na Zapadni Balkan", ocenjuje autor analize.
"Tokio se nada da će to postići jačajući svoju diplomatsku ulogu u regionu, a posebno nudeći Srbiji i drugim zapadnobalkansim zemljama da mu se približe", navodi Topalof.
U tom kontekstu je Abe, ocenjuje ovaj stručnjak, tokom posete Srbiji predložio "Inicijativu za saradnju sa Zapadnim Balkanom", u okviru koje će Japan imenovati specijalnog ambasadora za Zapadni Balkan, a uz to, Abe je ponudio i da se založi kod EU za ubrzanje procesa pristupanja Srbije.
Topalof, međutim, kaže da nije izvesno koliko će Abe uspeti da "obuzda" kineski prodor na Zapadni Balkan, ali i koliko će sama EU to moći da kontroliše.
On navodi da šanse Srbije za pridruživanje EU u kratkom roku nisu prevelike, da srpsko stanovništvo postepeno gubi iluzije u pogledu izgleda za članstvo, te zaključuje: "dok je punopravno članstvo u EU naizgled sve udaljenije i iluzornije, kineske investicije su tu sada, i realne su".
Može li Tokio da parira Pekingu?
Autor ocenjuje i da će, uprkos činjenici da i Kina i Japan leže na ogromnim fondovima, "tokijski novčanik teško parirati pekinškom".
Objašnjavajući razloge posete japanskog premijera Srbiji, Topalof ukazuje na veliki značaj koji za Tokio ima brza ratifikacija Sporazuma o ekonomskom partnerstvu (EPA) između Japana i EU od strane 27 država članica Unije i ističe da je pospešivanje te ratifikacije bio cilj Abeove posete ostalim zemljama, a svih pet koje je posetio su članice EU.
"Međutim, Srbija kao jedna od Abeovih destinacija tokom turneje bila je prilično neobičan izbor. Pošto Srbija nije članica EU, ona nema veze sa EPA, dok je izražavanje zajedničke zabrinutosti za nuklearnu pretnju Severne Koreje - tek simboličan čin solidarnosti", navodi se u tekstu "Džapan tajmsa".
Autor analize upozorava da je, iako su detalji u vezi s pojedinačnim strategijama i Kine i Japana na Zapadnom Balkanu i dalje nejasni, ovaj region "potencijalno poprište" za brojne globalne aktere - Kinu, Japan, EU, a potencijalno i Rusiju i SAD - koji žele da pokažu svoju "meku moć" - "a možda i više od toga".
"Ostaje nada da bi se ovo nadmetanje moglo pokazati korisnim za region, ali takođe postoji opasnost od destabilizacije Balkana, koji bi mogao da bude gurnut u još veća previranja", zaključuje Topalof, koji je i gostujući profesor na Bostonskom koledžu.
