Dobrovoljci iz kafane
Terazije počinju od čuvene česme i nastavljaju se svuda okolo. Na mestu staklene palate na uglu Sremske ulice, bila je nekada jedna žuta kuća na sprat. Dole je radilo nekoliko dućana, gde su se, među drugom robom, prodavale i dečje igračke, a okolo su bili papudžijski ćepenci. A na spratu, u jednoj sobici nalazila se redakcija lista "Zvezda" književnika Janka Veselinovića, koji je u to vreme, 1900. i 1901. godine, izlazio u mesečnim sveskama...
Prva redakcija iz 1894. godine nalazila se u jednom dućančetu do kafane Dardaneli, gde se danas nalazi Narodni muzej. Do žute kuće i "Zvezde" bila je kafana Zlatni krst. Nekadašnji zakupac te kafane Ilija Nikolić ovako ju je reklamirao 1865. godine u novinama:
"Pre tri godine imao sam mali broj soba i rđavu štalu. Sada imam 12 soba za goste i štalu za 30 konja".
Iz te kafane se 1875. godine pomagalo golorukim srpskim ustanicima u Bosni i Hercegovini, tu su se okupljali novčani prilozi za borce, tu su se upisivali dobrovoljci. Za vreme srpsko-turskih ratova odatle su kretali dobrovoljci na bojište.
Hotel za sve staleže"Balkan" je nekada bio hotel za sve staleže, kako se to govorilo, i imao je samo jedan sprat. Kasnije je tu podignuta Zadužbina Samuila i Goluba Janjića. Malo isturena, u komšiluku hotela je bila hlebarnica koja je bila čuvena sa svojim burekom od jaja i kiflama, pogačicama i vrućim lepinjama sa kajmakom. |
U okolini se nalazila gostionica Albanez, koja je služila kao studentska menza. Tu su se obično hranili učitelji, gimnazisti i velikoškolci. Ručak i večera sa hlebom mogli su se dobiti za groš, a jeo se uglavnom pasulj i kupus sa slaninom.
Iznad Albaneza je nekada postojala Zlatna slavina, kafana u koju su navraćali književnici i novinari i gde su za jednim stalnim stolom, kome je "predsedavao" Sreta Pašić, sedeli Branislav Nušić, Radoje Domanović, Bora Stanković. Tu je Milorad Mitrović jedne večeri spevao poznatu pesmu "Bila jednom ruža jedna".
Do Zlatne slavine nalazila se knjižara Rajkovića i Ćukovića, koja je posle čuvenih Vozarovića, Valožića, Ljube Joksimovića i Tome Jovanovića bila jedna od najznačajnijih izdavačkih kuća u Srbiji pre Prvog svetskog rata, inače prva koja je štampala dela Svetozara Markovića.
