Persijski šah na Terazijama
Čuvena Terazijska česma, njeno prvo izdanje iz doba Turaka, imala je četiri slavine koje su ukupno davale oko pola litre vode u sekundi. Česmu je obnovio knez Miloš Obrenović 1860. godine.
Terazijska česma je bila jedini zaštitni znak Terazija sve dok nije podignut hotel Moskva, ali je to vreme još moralo da se čeka. Na mestu hotela nalazila se kafana Velika Srbija i nekoliko malih dućana sa raznom robom. Velikoj Srbiji je, kako se veruje, ime dao Stevan Vladislav Kaćanski, veliki rodoljub i pesnik.
Kafana se odlikovala time što je uvek imala dobru hranu i prvoklasno vino, pa su u nju svraćali sladokusci Stevan Sremac i Kosta Vujić, profesori. U bliznini se nalazila kuća Lazara Arsenijevića Batalake, popečitelja prosvete i istoričara prvog srpskog ustanka.
Do nje je bila kafana "Kod dva tigra" (kasnije poznata prestonička menza Atina). Bio je to pravi ćumez, ali se tamo dobro osećao pesnik Đura Jakšić.
Nešto dalje stajala je kuća Alekse Krsmanovića, u kojoj je 1918. godine proglašeno Ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca, a osam godina kasnije, u dvorištu je otvorio Brana Cvetković prvo humorističko pozorište Orfeum.
Na Terazijama su bile i tri poznate prestoničke gostionice Uroševa pivnica, Takovo i Pariz. U Uroševu pivnicu svraćali su uglavnom ljudi iz unutrašnjosti Srbije koji su dolazili na jedan dan u Beograd da bi svršili neki posao u sudu i kod advokata.
Štab liberalaU terazijskom krugu, na mestu gde je kasnije otvoren bioskop "Beograd", nalazila se jednospratna zgrada sa baštom. Bila je to nekada poznata i ugledna Šiškova kafana, gde su se čitale novine koje su visile o štapu, i bistrila politika. Ubrzo su u ovu kafanu počeli da dolaze samo liberali, pa je ona postala njihov nezvanični štab. |
Tu su se uz točeno pivo sastavljale molbe, žalbe i tužbe. Takovo je već bilo mesto na glasu. Priređivali su se u njemu intimni ručkovi, a jedno vreme bio i glumačka berza.
Partijska kafana Radikalne stranke bio je otmeni Pariz. Kako je bio i hotel, tu je redovno odsedao poznati narodni tribun Aca M. Stanojević, koji je posle smrti vođe radikala Nikole Pašića postao predsednik Glavnog odbora stranke. Tu su se održavale konferencije, zakazivali zborovi, a često su dolazili i stranci. Kada je 1900. godine prolazio kroz Beograd, persijski šah je odseo kod Pariza.
