Đavo iz komšiluka
Srpski đavoli znaju ne samo da sagrade vodenicu, nego i da spreče njenu gradnju tako što zaustavljaju donje točkove, kradu čeketalo, i na razne druge načine sprečavaju vodenicu da melje brašno. Srpski narod ima mnoštvo priča o đavolu i o mlinovima. Kada đavo uđe u mlin, on oponaša mlinara i radi isto što i mlinar.
"Mlinar pođe pljeskati pogaču, stade đavo. Mlinar razgrnu vatru pa će pogaču pod supru, pođe i đavo svoju pogaču pretati pod supru. Poslije toga uze mlinar deljati ražanj da zapeče slanine ukraj vatre, poče i đavo sebi deljati ražanj. Mlinar pripeče slaninu, a đavo peče žabe. Okreće mlinar, okreće đavo".
Sve je to mlinar trpeo dok đavo nije počeo da svojim žabama trlja po njegovoj slanini, čim bi on sklonio pogled sa svoje slanine. Kad je mlinar video da je đavo odneo šalu, zgrabi ugarak iz ognjišta i oprži đavola, i kako ga je opržio, tako je ovaj nestao i nije više dolazio da zanoveta mlinaru. Tako je mlinar đavola zabeležio da bi ga ljudi mogli poznati ako bi navratio u njihov mlin. Zato narod ima dosta izreka u kojima se kaže da se "zabeleženog" treba čuvati: Ko je nagoreo, smrdi.
Đavoli ulaze u vodenicu uz veliku graju i ciku, uz svirale i gajde, veselo "kao svatovi". Zato kada dovode devojku u novi dom, svatovi pevaju svekrvi: "Veseli se ti, pirova majko, evo tebi lepe kite svata, i vode ti zamotana đavla". Tako narod nevestu predstavlja kao zamotanog đavola, i kazuje: S vragom (ženom) zlo, a bez njega devet puta gore.
Narod uporno kazuje da je đavo od ženskog roda, pa pominje u predanjima i to, da je Bog stvorio čoveka a đavo ženu, Bog ovcu a đavo kozu, Bog psa a đavo mačku, Bog zeca, a đavo lisicu, Bog vola a đavo konja, Bog jegulju, a đavo zmiju, Bog pčelu, a đavo gusenicu, Bog pravdu, a đavo krivdu, Bog vinovu lozu, a đavo kupinu, Bog bosiljak, a đavo koprivu, Bog izvor sa vodom a đavo rakiju, Bog sviralu, a đavo gajde.
Đavola se posebno treba pripaziti do Bogojavljanja, jer se tada đavoli slobodno u kreću po celoj zemlji. Ali, kada se javi Bog, onda đavolima više nema slobodnog kretanja. Biblijski đavo je otelovljenje zla, dok se narodni đavo ni približno ne može tako shvatiti. Narodni đavo je kao biće iz komšiluka sa kojim se čovek svakodnevno susreće, a nekada i sarađuje u zajedničkim poslovima. Narodni đavo uopšte nije strašan, jedina mu je mana što voli da laže i obmanjuje i da sve napravio onako kako njemu odgovara.
