Lečilište srpskih kraljeva

Lekovite izvore na jugu Srbije otkrili su i u njima uživali žitelji obližnjih antičkih gradova Naisusa i Medijane još pre oko dva milenijuma. Rimljani su bili veliki majstori u gradnji banja. U njihovo vreme cela površina sadašnjeg banjskog parka bila je pod palatama, a među njima se nalazilo veliko kupatilo, sa dobro izvedenim sistemom dovođenja tople vode iz tla. Ovaj sistem i danas služi.

Niška banja je bila odmorište Sulejmanu, a potom je dugo bila carski konak

 

Antičku banju je uništio hunski vođa Atila, a na njenim ruševinama su kasnije podignuta utvrđenja i stražarnice kojima se štitio Carigradski drum. Njime je 1521. stigao turski sultan Sulejman u pohodu na sever Balkana.

Niška banja mu je postala odmorište, a potom je dugo bila carski konak. Putopisci su potom pominjali njene "snažne izvore, toplu i lekovitu vodu" i "lečilište sa mermernim bazenima pod otvorenim nebom okruženim neprohodnom šumom punom divljih zveri". Sredinom 18. veka banja je već bila uređeno naselje, sa kupatilima i izvorima tople i hladne lekovite vode. Ni vladarima oslobođene Srbije nisu promakle blagodeti Niške Banje.

Dinastija Obrenović je imala letnjikovac, a njen poslednji kralj Aleksandar imao je i sopstvenu klupu za predah u dubokom zelenilu i tišini banje. Vodom sa poznate Školske česme lečio se tadašnji regent, potonji Aleksandar Prvi Karađorđević, boraveći u vili Jela. Meštani su je prozvali Kraljeva vila iako je pripadala Jovanu Todoroviću, dvorskom advokatu. Kralj Aleksandar je šetao banjom bez vojne pratnje, posećivao banjske domaćine, razgovarao sa drugim gostima.

Iz tog vremena ostale su mnoge kuće, kao što je vila Zone, predsednika vlade Dragiše Cvetkovića ili kraljeva tekstila Teokarevića. Za samo tri godine, od 1932, sagrađeni su hotel Srbija" i stacionar Zelengora. Niška Banja je postala mondensko letovalište koje je privlačilo ne samo političare i fabrikante, nego i bogate trgovce i preduzetnike koji su gradeći Nišku Banju, donosili duh Evrope.