Agresor nastavlja da se podsmeva žrtvama
Izjava nekadašnjeg portparola Alijanse Džejmija Šeja da je tokom bombardovanja Srbije 1999. godine NATO počinio "stravične greške, ali da je bio uspešan i ispravno postupio", ponovo je uzburkala javnost. Gordana Milanović-Kovačević, generalni sekretar Centralnog saveta Srba u Nemačkoj i član Saveta projekta "Nato žrtve tuže za odštetu" nije iznenađena izjavom Šeja.
- Demagogija i sarkazam koji su za vreme bombardovanja bili očigledni u svakodnevnim nastupima Džejmi Šeja na televiziji, prisutni su i sada u njegovom intervjuu. Alijansa, koja je osnovana da bude odbrambena, pretvorila se u jednu imperijalističku, agresorsku organizaciju i to se svakodnevno potvrđuje kroz ratove koje vodi u svetu, kaže Milanović-Kovačević. Ona se slaže sa Šejevom izjavom da je cilj koji je imao NATO 1999. godine - ali i u godinama pre toga vezano za situaciju u bivšoj Jugoslaviji i na Balkanu - ostvaren, ali ne na način kako on to kaže.
- NATO je izjavljivao da je "Srbija bombardovana radi Miloševića, a ne obratno", a ja bih rekla da je cilj bio da se Jugoslavija u prvom redu rasparča, što je i urađeno, i da padne na kolena, kako je rekao bivši nemački ministar inostranih poslova, a kako, na žalost, ovih dana izjavljuje i sadašnji predsednik Nikolić, primećuje sagovornica "Vesti". Ona dodaje da se "ne radi o greškama, već o ratnim zločinima".
- To nisu samo ta dva primera koja su navedena u intervjuu. Podsetiću na saradnike i novinare RTS-a u Beogradu, most u Novom Sadu, Surdulicu, Grdelički most, Aleksinac, Niš, Novi Pazar, Murino u Crnoj Gori...
Sagovornica "Vesti" podseća da je Amnesti internešnal podneo krivičnu prijavu za tri ratna zločina, vezano za bombardovanja u Novom Pazaru, Novom Sadu i Varvarinu.
Varvarinska tužba je podnešena u decembru 2000. u ime žrtava i članova porodica u Nemačkoj. U međuvremenu su prošli sve sudske instance (bili su i na Vrhovnom sudu, koji je sa malim pomacima ipak doneo negativnu odluku), a od 2006. predmet se nalazi pred Saveznim ustavnim sudom Nemačke, koji treba da odluči da li su donete odluke u skladu sa nemačkim ustavom.
- Od decembra 2000. čekamo. Sudija, koji je obećao da će doneti odluku pre nego što ode u penziju, to nije uradio, tako da je prošle godine u septembru predmet preuzeo novi sudija, koji je tražio vreme da prostudira akta od nekoliko hiljada stranica, izvestila je Gordana Milanović-Kovačević o aktuelnom statusu varvarinske tužbe.
Nemac uložio kredit tražeći pravdu za SrbePortparolka Saveta projekta "Nato žrtve tuže za odštetu" ističe zasluge Nemca Haralda Kampfmajera. On je u potragu za pravdom za varvarinske žrtve uložio čak i kredit koji je bio namenio za kuću.
Tužio Vladu Nemačke: Harald Kampfmajer (treći sleva)
- Kampfmajer je sa 40 pravnika i drugih pojedinaca podneo krivičnu prijavu protiv nemačke vlade za vođenje agresorskog rata protiv Jugoslavije. Vodio je i postupak protiv Ministarstva za finansije Nemačke za zloupotrebu poreza, jer se novac nije koristio za izgradnju države, nego u svrhu vođenja rata. Samo da bi advokati proverili da li ima smisla podneti tužbu dao je 100.000 maraka, tako da je kredit koji je podigao da bi sagradio kuću od 250.000 maraka otišao za Varvarinski slučaj.
- Harald smatra da je njegovo životno delo varvarinska tužba, ali pošto se ne radi o pravdi, nego o čisto političkom procesu, videćemo šta će Ustavni sud imati da kaže, ispričala je Gordana Milanović-Kovačević u odsustvu Haralda Kampfmajera. |
