Novi šamar žrtvama NATO
Neće biti odštete za varvarinske žrtve, jer je u Karlsrueu odbijena tužba pred Ustavnim sudom Nemačke koju su podnele porodice žrtava vazdušnog napada NATO na most u Varvarinu 30. maja 1999. godine. Nemački Ustavni sud sramnu odluku obrazložio je međunarodnopravnom odredbom da obeštećenje mogu zahtevati države, ali ne i privatna lica. Podsetimo, u napadu NATO aviona na varvarinski most 30. maja 1999. godine, poginulo je 10, a povređeno 30 civila, od čega 17 teško.
Veće Ustavnog suda je, međutim, izričito naglasilo da izbor vojnih ciljeva može biti predmet sudskog razmatranja, dok nemačka država kaže da nije imala veze sa odlukom o napadu na most. Navodno, nemački avioni nisu bili direktno uključeni u napad na most, ali su nemački "avaksi" bili uključeni u osmatračku podršku akcije.
Na sudu nema pravdePosle više od decenije od bombardovanja pokušaji da se pred međunarodnim i sudskim instancama dođe do pravde za žrtve NATO bombardovanja daju poražavajuću sliku. |
U obrazloženju se dodaje da nemački vojnici nisu prekršili svoja pravila službe jer nije dokazano da su nadležni oficiri bili informisani o konkretnim okolnostima planiranog napada.
Nemačka je, navodi se, bila uključena samo u "preventivno sastavljanje liste mogućih ciljeva na kojoj jeste bio i varvarinski most", ali time, kako smatra sud, "nije doneta odluka o napadu na most".
Tek pri donošenju konkretne odluke da se most napadne potrebno je postupiti sa posebnom pažnjom, ali u toj odluci Nemačka nije učestvovala, niti je, kako to nalažu pravila NATO, bila obaveštena o predstojećem izvođenju konkretnog napada.
- Svi smo još u šoku! - prva je reakcija Gordane Milanović-Kovačević, člana Saveta projekta "NATO žrtve tuže za odštetu", zbog rešenja koje je doneo Ustavni sud Nemačke, a kojim se odbija Varvarinska tužba.
Gospođa Milanović-Kovačević se sa ovom vešću prvo obratila našoj redakciji i izrazila spremnost da o tome opširnije govori čim detaljno prouči obrazloženje na deset gusto kucanih strana i zajedno sa ostalim članovima Saveta donese odluku o tome šta im je dalje činiti.
Podsetimo, Varvarinska tužba, koja je podneta 2000. godine od strane Saveta projekta na čelu sa predsednikom Haraldom Kampfmajerom iz Hamburga, prošla je najpre instancu Vrhovnog suda, koji je uz male pomake ipak doneo negativnu odluku, a od 2006. godine se nalazila pred Saveznim ustavnim sudom Nemačke. Urađena je ekspertiza najpoznatijih živih pravnika za međunarodno pravo, a Ustavni sud je trebalo da se pozabavi da li su odluke kompatibilne sa nemačkim ustavom.
- Od decembra 2000. godine smo u situaciji čekanja, bilo je dopisivanja, dodataka sa obe strane, da bi se upotpunilo i odgovorilo na neka pitanja. Prošle godine u septembru sudija koji je obećao da će pre nego što ode u penziju da donese odluku o Varvarinskoj službi to nije uradio, tako da je slučaj preuzeo novi sudija, koji je tražio vremena da prostudira masovna akta od nekoliko hiljada stranica, pre nego što se konkretno pozabavi time da li će biti ročišta ili će biti donesena odluka - izjavila je u maju ove godine Gordana Milanović-Kovačević.
Prijatelji Srba i krivične prijaveEkonomista iz Berlina Harald Kampfmajer je sa 40 pravnika i istomišljenika još 1999. godine podneo je krivičnu prijavu protiv nemačke vlade za vođenje agresorskog rata protiv Jugoslavije, a takođe je vodio i spor protiv Ministarstva za finansije Nemačke za zloupotrebu njegovog poreza, jer se taj novac "nije koristio za izgradnju države, nego u svrhu vođenja rata".
|
