Nemački sudovi zaštitili zločince
Juče je obeležena 15-godišnjica od NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Priča za mene, odnosno za Haralda Kampfmajera, glavnog inicijatora Varvarinske tužbe, počinje dan ranije te 1999. godine pošto je berlinskim mirovnjacima bilo jasno da je bombardovanje Jugoslavije neizbežna stvar. Tako smo se još tog 23. marta 1999. godine sastali ispred Gedehtniskirhe u Berlinu, gde su počeli prvi protesti, odnosno "manvarhajt"-demonstracije (opomena istinom), koje su trajale više od tri meseca, kaže za "Vesti" Gordana Milanović-Kovačević, član Saveta projekta "NATO žrtve tuže za odštetu".
Protesti u više gradovaNemački omladinski savez protiv rata poziva na protestne skupove povodom 15-godišnjice napada na Jugoslaviju, koje će se održati po sledećem rasporedu u nemačkim gradovima: |
Ona podseća da je posle bombardovanja bilo jasno da postoje najmanje tri mesta u SRJ gde se jasno i glasno može govoriti o ratnom zločinu. Prvo je Most slobode u Novom Sadu, drugo most na Moravi u Varvarinu, gde je ubijeno 10 civila, i treća bombardovanje stambene zgrade u Novom Pazaru. Harald je sa advokatom došao u Srbiju i Varvarin, gde je bilo i najviše civilnih žrtava. Tako je nastala takozvana Varvarinska tužba, kojoj sam se i ja priključila, podseća Gordana.
U Savetu projekta NATO žrtve tuže za odštetu bili su bračni Kampfmajer, još jedan bračni par, jedna Nemica po profesiji fotograf i Gordana Milanović-Kovačević, a njihovu aktivnost podržalo je oko 2.500 ljudi, koji su pomagali punih 15 godina, koliko je proces protiv Nemačke za zločin u Varvarinu trajao.
Mirovna intervencija ubicaGordana Milanović-Kovačević je Haralda Kampfmajera upoznala na konferenciji koja se održavala u Potsdamu 1999. Dao joj je ceduljicu na kojoj je pisalo da bi voleo da dobije njenu podršku jer namerava da podnese tužbu protiv Nemačke, odnosno NATO-a zbog počinjenih zločina. Po njegovom mišljenju, čitava "mirovna intervencija" NATO bila je ratni zločin.
|
- Tužba je prošla sve nemačke pravne instance. Prvo smo bili u Bonu, pa onda u Kelnu i na kraju Karlsrueu. Na Ustavni sud Nemačke smo išli dva puta da bi se ispitalo da li su sve prethodne odluke koje su donesene ustavne. Tužba je uvek odbijana kao neobrazložena, što znači da je sud tužbe prihvatao, ali nije smatrao za potrebno da se bilo kakav proces vodi zato što smo mi zastupali civilne žrtve, a u obrazloženjima je stajalo da takvu tužbu za odštetu može da vodi samo država protiv države - kaže razočarana sagovornica "Vesti".
Ona sa žaljenjem konstatuje da su nemački sudovi uvek nalazili opravdanje za postupke Nemačke za zločin u Varvarinu i da je, nažalost, proces završen.
- Ostaje nam da 30. maja dođemo na godišnjicu u Varvarin na poziv porodica žrtava. Jasno je da se ovde se ne radi ni o kakvoj pravdi, niti o pravu, već je vođen jedan isključivo politički proces. To smo videli i kroz reakcije predstavnika Nemačke u svim raspravama koje su vođene svih ovih godina. Postojala je nada da će taj proces završiti u našu korist i da će se na kraju naći neki sudija koji će imati dovoljno hrabrosti da kaže istinu jer kroz sve ekspertize koje su pravili stvarno poznati stručnjaci u Evropi od početka je trebalo da dobijemo presudu. A bio nam je životni cilj da se krivci za zločin kazne. Harald Kampfmajer je uvek govorio: "Samo da budem zdrav i da završim Varvarinsku tužbu!" - navodi na kraju Gordana Milanović-Kovačević.
