Nemačka se krije iza NATO odluka
Posle objavljivanja odluke Ustavnog suda u Karlsrueu, kojom se negira pravo na odštetu za porodice žrtava u bombardovanju mosta u Varvarinu od strane NATO-a 30. maja 1999.godine, u taboru branilaca i zastupnika varvarinskih žrtava i dalje vlada rezigniranost.
- Bez obzira što nismo očekivali čudo, ipak smo razočarani, ljuti i besni, kaže za Vesti" Gordana Milanović-Kovačević, član Saveta projekta NATO žrtve tuže za odštetu, koji zastupa varvarinske porodice.
- Kad smo se upustili u sve ovo pre skoro 13 godina, znali smo da se upuštamo u nešto što u suštini nema nikakve veze ni sa nemačkim, ni sa međunarodnim pravom, nego da se radi o čisto političkom procesu. Veliku nadu smo ipak polagali u Ustavni sud u Karlsrueu, utoliko pre što smo dobili vetar u krila posle podnošenja žalbe ovom sudu 2006.godine, posebno nakon ekspertiza koje su uradili profesori Bote i Fišer-Leskano, po kojima je već u prvoj instanci trebalo da dobijemo proces - podseća sagovornica "Vesti".
U obimnom obrazloženju Ustavnog suda na preko dvadeset strana kaže se da međunarodno pravo ne predviđa pravo pojedinaca na odštetu protiv odgovorne države zbog povrede humanitarnog prava. Takvi zahtevi su u osnovi važeći samo za ostecene drzave". Takođe se ne može dokazati da su nemačke vlasti znale o konkretnim okolnostima pod kojima je napad izvršen, navodi se u rešenju suda kojim je predsedavao sudija Foskule.
- Ustavni sud je na jednoj strani zaključio da od Nemačke ne može da se traži bilo kakva odšteta zato što se kod nje kao članice NATO pakta onog momenta kada se zemlja nalazi u ratnim zbivanjima, nemački zakon i državna odgovornost stavljaju van snage, jer ih poklapa međunarodno ratno pravo. Na drugoj strani se, međutim, kaže da to međunarodno ratno pravo ne može da se primeni radi toga jer ono ne predviđa reparacije, odnosno plaćanje odštete pojedincima, već reguliše isključivo odštete države prema državi. Znači, civilno stanovništvo mora da bude zaštićeno od svoje sopstvene države - tumači dalje sagovornica Vesti".
Ona uočava još jednu, prema njenom mišljenju drskost u obrazloženju Karlsruea, a to je da Nemačkoj ne može da se stavi na teret to što nije sprečila napad na most u Varvarinu kao civilni objekat, odnosno da od nje nije moglo da se očekuje da posumnja u odluke NATO pakta.
Drugim rečima, Nemačka nije mogla da zna da li će civilni cilj biti bombardovan ili ne, a i da je znala, ne može se pozvati na odgovornost, jer se polazi od toga da NATO "zna šta radi".
Za Haralda Kampfmajera, inicijatora Saveta projekta i velikog humanistu, koji je tokom svih ovih godina uložio mnogo ličnog vremena i novca u varvarinski slučaj, odluka nije iznenađujuća. On i njegova supruga, kao i bračni par Biljana i Jan van de Lo iz Hamburga su sa Gordanom Milanović-Kovačević stožer čitave ove ideje od koje ne nameravaju tako lako da odustanu.
- Advokatima će biti potrebno neko vreme da utvrde da li na osnovu međunarodnog prava može da se ide pred Evropski sud. Za to imamo šest meseci vremena, i ako se pokaže da ima šansi, nikako nećemo ispustiti taj termin. Biće nam potrebna dodatna sredstva, ali to je naša stvar, ali i medija koji će nas, nadam se, podržavati u prikupljanju novca", poručila je Gordana Milanović-Kovačević.
Šta reći Sanjinim roditeljima
Meni lično je veoma teško, jer imam obavezu da nazovem Vesnu i Zorana Milenkovića, čija je ćerka Sanja stradala u bombardovanju, ili Marinu Jovanović, koja je preživela bombardovanje, kao i druge porodice i žrtve", kaže Gordana Milanović-Kovačević.
|
