Život od 190 evra penzije
Kada se u Kragujevcu kaže Nana, onda se govori samo o jednoj osobi, najpoznatijoj kuvarici u Šumadiji. Njeno pravo ime, koje malo ko zna, jeste Marina Šimunić. Nema Kragujevčanina koji bar jednom nije probao njeno jelo, ili kuće u kojoj se ne sprema ručak po njenom receptu.
Ova 72-godišnja kuvarica za 40 godina rada napravila je milione obroka i iseckala na tone luka i šargarepe. Kada emisija o kuvanju nije bilo ni na vidiku, ona je na lokalnim televizijama imala svoj šou. Umesto svetske slave, poput mnogih današnjih kuvara koji su sa varjačom stekli planetarnu popularnost, Nana je pred kraj karijere uspela da izda svoj kuvar, koji sada sama prodaje, i živi od 21.000 dinara (190 evra) penzije.
U svom kuvaru prikupila je preko 500 recepata šumadijskih jela. Neke je dobila od majke, druge je dorađivala ili sama izmišljala, zapisivala, i tako je nastala ova knjiga.
Suve paprike u Palestini- Najduže sam kuvala dva i po dana, bez spavanja. Na svadbama sam pravila obroke za 1.000 svatova. Veselje traje po tri dana, pa za to vreme spremim oko 3.000 obroka, od predjela do svadbarskog kupusa. Početkom ove godine bila sam u Palestini sa delegacijom Kragujevca. Imala sam čast da kuvam za preko 150 zvanica grada Jerihona. Spremala sam sve, od pita do kolača. Za ručak sam napravila preko 700 punjenih suvih paprika zapečenih u rerni. |
- Ne bih znala koliko sam tačno obroka spremila. A od poznatih moja jela su voleli Mima Karadžić, Seka Sablić, Ceca Bojković, Ašhent Ataljanc, Vesna Čipčić, pokojni Milan Mladenović. S njim sam se uvek šalila da dolazi u Kragujevac da zavodi lepe Šumadinke. Jeli su iz mog tanjira i Radoš Bajić, Rade Jorović, a Usnija Redžepova je redovno dolazila na moja gnezda od pečuraka. Bilo je tu još važnih ljudi, političara, ambasadora... Tada je vladao lep običaj da gosti traže da kuvar izađe iz kuhinje i pozdrave ga kako bi mu iskazali poštovanje - kaže Nana za "Vesti".
Nana kuva od svoje 12. godine kada je ostala bez majke i morala je da brine o ocu, mlađoj sestri i bolesnoj baki. Prvo radno mesto bilo joj je u restoranu društvene ishrane, gde su se spremali obroci za celu radničku klasu u Kragujevcu. Kada je pedesetih godina prošlog veka počela da se gradi Zastava, već je bila iskusna kuvarica.
- U tadašnjem naselju Abisinija počeli su da grade fabriku, bukvalno na ledini. Na poljani su postavili šporete i pod vedrim nebom sam kuvala za radnike koji su gradili Zastavu. Bilo je to teško vreme, ali lepo. Sada je još teže, a vreme je ružno. Strah me za mlade ljude. Sve više ih čujem kako žele da odu iz zemlje. Razumem ih, jezivo je i neizvesno! Pogledajte šta sada rade. Nema televizije na kojoj se ne emituju emisije o kuvanju. Narod nema hleba da jede, a oni se razbacuju sa školjkama, dagnjama, kavijarima, egzotičnim voćem i začinima. Sve je to nama nedostižno. Danas ljudi gledaju kako bilo čime da napune tanjir. Samo narodu prave zazubice - dodaje Nana.
Posle više od 40 godina, koliko je stajala za šporetom i roštiljom, Nana danas živi od skromne penzije. Ne kuka, ali ipak joj je žao i sebe i svih ljudi čiji je pošteni rad degradiran. Od Skupštine grada Kragujevca dobila je novac da odštampa svoj kuvar. Zahvalna je na tome, ali sve ostalo mora sama.
Politika i kutlača- Političar baš kao i kuvarica mora da ekonomiše. I pasulj kad kupite na pijaci, morate prvo da preberete. Tako bi trebalo da bude i sa ljudima koji vode zemlju. Država nije ničija prćija. Ne možete da kažete jedno, a radite drugo. Ovde svako brigu prebacuje na drugoga... Život u Srbiji je vrlo težak. Političari bi, baš kao i kuvari, morali da imaju dušu, razumno i veliko srce, da znaju da primaju i da daju i da vole svoj narod. Tako bi bar trebalo da bude. |
- Štampala sam ga u tiražu od 500 primeraka i još nisam uspela da ga prodam. Prodajem ga sama, od ruke do ruke, jer u knjižarama uzimaju 60 odsto marže. A košta 1.000 dinara. Ovo je jedini kuvar sa šumadijskim jelima koja će uskoro biti zaboravljena. Ti recepti su mnogim domaćicama pomogli da ekonomišu u kuhinji. Lako je kad se ima para. Umetnost je skuvati ručak kad u novčaniku ne preliva - dodaje Nana.
Najpoznatija kuvarica u ovom delu Srbije redovno gleda na televiziji sve što ima veze sa kulinarstvom. Na pitanje da li prati svetski poznate kuvare kaže da posle svega shvata da se izgleda rodila u pogrešno vreme.
- Gledam Džejmija Olivera, Badija Valastra, Gordona Remzija. Rodili se ljudi u srećnom trenutku. Napravili su posao i pare od svog zanata. Da sam se rodila kasnije, danas bih bila zvezda, a ovako sam samo "vitez od varjače", kako me zovu u mom Kragujevcu - kaže Nana.
Zabrinuta kako ćemo u Srbiji preživeti 2013. godinu, daje nekoliko praktičnih saveta za uštedu.
- Uvek kupujte namirnice za jedan dan. Pijaca je zakon, ne mora sve da bude prve klase. Važno je da je zdravo i sveže. Umesto mleka kuvajte čaj. I on je zdrav. Umesto mesa, jedite više povrća. Ono što ostane od današnjeg ručka, kombinujte za sutrašnji obrok. Bajat hleb nikada ne bacajte. Greh je, a možete spremiti prženice, poparu ili tople sendviče.
