Traže otkaze za nedostojne sudije?
Evropska komisija je u svojim primedbama na Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa zatražila od Vlade da iz pravosuđa odstrani nedostojne sudije i tužioce.
Kako "Danas" saznaje iz diplomatskih izvora, Evropska komisija ne samo što je u primedbama koje su upućene Ministarstvu pravde osporila Strategiju, nego je to uradila i sa pojedinim pravosudnim zakonima, kao što je Zakonik o krivičnom postupku (ZKP).
Razlog za ovakvu reakciju međunarodne zajednice je taj što ni posle odluke Ustavnog suda Srbije da je razrešenje oko 837 sudija i oko 100 tužilaca u vreme prethodne vlade bilo neustavno i nezakonito i da je povređena procedura razrešenja rad onih koji su svojevremeno bili udaljeni iz pravosuđa zbog neažurnosti, lošeg i nesavesnog rada, nije preispitivan, odnosno do danas nisu provereni navodi odluka Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca da su loše radili svoj posao.
Istovremeno, stručnjaci Misije OEBS, komentarišući Strategiju reforme pravosuđa, predložili su Ministarstvu pravde uvođenje sudija za nadzor nad kaznama, te postupak za procenu težine predmeta, odnosno slučajeva u kojima se sudi, kao i uvođenje službe za podršku žrtvama i svedocima. Ove tri novine za dopunu Strategije za reformu pravosuđa predložene su u nezvaničnom dokumentu OEBS, u koji je "Danas" imao uvid.
Prema tom tekstu, takođe, sugeriše se da Strategija, koja je u fazi radne verzije, obuhvati i četiri ključna pitanja. Prvo je da ispit i diploma Pravosudne akademije budu jedini način za stupanje u pravosudnu službu. Drugo, jasna vizija kako će se reintegrisati u sistem sudije i tužioci iz neuspelog reizbora koji je poništio Ustavni sud. Treće je reformisanje sastava, odnosno načina izbora Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca - tela koja odlučuju o izboru sudija i tužilaca.
Dokument OEBS-a sadrži pohvale, recimo zato što Strategija ističe nezavisnost pravosuđa, ali ukazuje i na niz, po mišljenju stručnjaka ove evropske organizacije, slabih tačaka, piše "Danas". Posebno se ističe da je neophodno pažljivo izvršiti zakonodavne izmene kako bi se izbegle stalne promene osnovnog zakonodavstva.
''Nejasno je zašto su izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku već predviđene Strategijom, a da novi zakonik koji je već u procesu izrade još nije ni poslat Narodnoj skupštini na usvajanje“, navodi se između ostalog u sugestijama OEBS.
Takođe, detaljno se objašnjava potreba pomenutih novina - kada je reč o uvođenju procene težine predmeta, navodi se da takav sistem predstavlja sredstvo za planiranje budžeta, jer omogućuje precizno izračunavanje broja sudija i administrativnog osoblja. Kada je reč o uvođenju sudije za nadzor nad krivičnim sankcijama, koji se inače predviđa nacrtom Zakona o krivičnom postupku, stručnjaci OEBS podsećaju da je reč o organu koji postoji u mnogim evropskim zemljama. Taj organ garantuje sudsku zaštitu prava pritvorenih lica i može po žalbi da preinači odluku direktora Uprave za izvršenje zavodskih sankcija.
Ministar pravde Nikola Selaković ranije je izjavio da april nije rok za donošenje konačnih verzija nacionalnih strategija o reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije. Selaković je istakao da se će razmatrati i svi predlozi i komentari koji su došli od stručnjaka iz EU, mada neki od njih ''izazivaju kontroverze''.
