Petar II Karađorđević opet u otadžbini (8): Petar pada u postelju
Nije poznato da je kralj Petar Drugi od detinjstva bolovao često. Svi njegovi zdravstveni kartoni kazivali su da je mladi kralj savršeno zdrav, što je i razumljivo s obzirom na njegovu mladost. Prvi put se kraljeva bolest pominje 1965. godine kada je trebalo da mu bude uručena Velika povelja slobode.
Znaci su se pojavili i objavljeno je da kralj neće prisustvovati svečanosti "zbog bolesti". Godinu dana kasnije u Libertvilu nije prisustvovao crkvenom saboru, već je poslao svog izaslanika Dragoljuba Vurdelja iz Trsta.
Već je počelo da se šuška da kralj vrlo ozbiljno nije dobro, ali je 1967. godine izgledalo kao da se oporavio. Učestvovao je u manifestacijama crkve, 20. maja je bio na završnoj svečanosti obeležavanja četvrt veka otkako je pukovnik Draža Mihailović digao ravnogorce na ustanak.
Petar Drugi je u udruženju "Draža Mihailović" održao dugačak govor gde nije samo slavio Dražu, već je i kritikovao pojedine hrvatske političare, srpsku emigraciju i uopšte ideje koje su ukazivale na težnje stvaranja nacionalnih država na tlu Jugoslavije. On je smatrao da tako važne odluke ne smeju donositi političari svako na svoju ruku, već se mora konsultovati narod.
Pritisnut teškim okolnostima, od smrti oca, izgnanstva, rane ženidbe i sukoba s majkom, ukidanjem monarhije u Jugoslaviji i crkvenim raskolom u čijem je centru neminovno bio, razumljivo je zašto je kralj bio narušenog zdravlja. Važan deo toga činio je neuredan život koji je vodio i konačno je oboleo od dijabetesa.
Oprečni izveštaji
Kako je sve tačno počelo u javnosti je više puta osporavano, s obzirom na to da su ljudi iz njegovog najbližeg okruženja davali kontradiktorne informacije. Jedan od izvora bio je đeneral Todor Milićević koji je vodio kraljevu kancelariju, a drugi kraljica Aleksandra. Prema poznatim podacima, početkom jula 1967. godine kralj se vratio sa puta iz Njujorka i neko vreme sasvim normalno obavljao svoje poslove.
U komiPrema lekarskim izveštajima, kralj je u jednom trenutku pao u komu, ali se ne zna tačno kada. Tek u lekarskom izveštaju od 27. jula lekar konstatuje da je kralj Petar "pre desetak dana izašao iz kome, a svest mu se potpuno povratila". Ipak, lekari su i dalje insistirali na potpunoj izolaciji, miru i uskraćivanju bilo kome da poseti obolelog kralja. Izuzetak je, naravno, bila najuža porodica. |
Britansku televizijsku ekipu primio je u svojoj kući 5. jula 1967, ali je istog dana kraljica Aleksandra izvestila šefa njegove kancelarije Milićevića da se kralj ne oseća dobro, a njegovo zdravstveno stanje nazvala je "katastrofalnim". Kralj je puno pio i dijabetes, kao i ciroza jetre nastupili su kao posledica koja će ga stajati života.
Ipak, dan kasnije, posle dugog odmora kralj kao da se oporavio, te je prema kazivanju đenerala Milićevića bio "veseo, normalan i vedrog duha". Međutim, već 10. jula, tokom redovnog referisanja, kralj se požalio svom šefu kancelarije da se nikako ne oseća dobro. Još dva dana kasnije, šef kancelarije Milićević je primio poziv kraljice Aleksandre koja ga je izvestila da je kralj veoma loše i da je prihvatio da ga otpreme u kliniku.
Kada je đeneral Milićević zatražio da poseti kralja, kraljica Aleksandra je odbila da mu predoči informaciju gde je ovaj smešten. "Ja sam kraljica i preuzimam sve poslove koje je kralj vodio", bio je njen kratak odgovor.
"Ako je vaš suprug, on je i naš kralj i moram da znam, jer sam odgovoran pred narodom. U protivnom, ja ću sazvati Krunski savet, kako je to Ustavom utvrđeno", odgovorio je đeneral Milićević, ali je Aleksandra bila nepopustljiva. Ipak se raščulo da je kralj smešten u privatnoj klinici za nervne bolesti "Sveti Luka" u Nici.
Tek posle ogromnog pritiska emigracije, načelnik klinike pristaje da objavi bilten o zdravstvenom stanju kralja Petra Drugog Karađorđevića, pa tako 15. jula navodi da je kralj u bolnicu primljen radi tretmana od samo nekoliko dana, ali je već 19. jula usledio novi izveštaj u kojem dr Pol Kos navodi da je "stanje njegovog veličanstva u početku bilo krajnje ozbiljno, ali da je opasnost po život prošla". Ipak, kralj nije primao posete i lekari su insistirali na potpunoj izolaciji.
Dani su prolazili i 25. jula lekari još tvrde da kralj nije u stanju da obavlja ni minimalne dužnosti, niti da prima posete, već da mora ostati u potpunoj bolničkoj izolaciji. Ipak, Petar Drugi je potpisao iz postelje dva pisma na francuskom jeziku. Prvo je bilo upućeno đeneralu Milićeviću, šefu kancelarije kralja, a drugo dr Barišiću, savetniku kralja. U njima ih Petar Drugi obaveštava da ih razrešava dotadašnjih položaja, optužujući ih pritom da su ga loše savetovali tokom crkvenog raskola.
Dolazi do ozbiljnih sukoba kraljeve porodice i đenerala Milićevića, koji odbija da preda deo dokumenata jer nije verovao da je kraljev potpis bio autentičan, kao i da, ako je kralj bilo šta potpisao, to učinio pri punoj svesti. Očajan zbog situacije, đeneral Milićević se obraća i knezu Pavlu za pomoć obaveštavajući ga da je kraljica Aleksandra kralja smestila u duševnu bolnicu kako bi ona mogla da završi neke poslove u svoju, a ne državnu korist.
Saopštenje
Za to vreme, lekari objavljuju novi bilten o kraljevom zdravstvenom stanju. Konačno, kralj se sam pismom oglasio 10. avgusta želeći da demantuje glasine o njegovom stanju i okolnostima pod kojima ga je kraljica smestila u kliniku.
Bez rođendanskog slavljaNovi portparol kralja, advokat Bler iz Monte Karla, obavestio je javnost da kralj zbog lečenja dijabetesa prvi put neće moći da učestvuje u proslavi rođendana, svog 44. |
"Po lekarskom savetu pristali smo 12. jula o. g. da za izvesno vreme stupimo na kliniku 'Sv. Luke' radi lečenja šećerne bolesti od koje se podozrevalo da patim. Početno lečenje, kome smo bili podvrgnuti, proizvelo je stanje besvesnosti, koje je nastupilo u petak 14. jula, i iz koga smo se povratili idućeg ponedeljka, 17. jula. Posle toga, brigom dr Pola Kose, našeg lekara, naše stanje se brzo popravilo, tako da je u sredu, 19. jula, naš lekar mogao da objavi da je svaka ozbiljna opasnost otklonjena.
U toku narednog perioda odmora i lečenja, odlučili smo da izvršimo izvesne odluke, koje smo bili doneli neko vreme pre početka naše bolesti. Mi želimo da potvrdimo da su te odluke donete tek posle duže ozbiljne procene svih činjenica i da je naša čvrsta namera da ih održimo u važnosti."
Petar Drugi je bolnicu napustio 19. avgusta i odmah pozvao na razgovor svog sad već bivšeg ađutanta đenerala Milićevića. Kada je ovaj ušao u kraljev dom, pred njim se našla Aleksandra koja je viknula na đenerala da mora odmah predati svu arhivu i tom prilikom je udarila Milićevića. Ovaj je uspeo da se suzdrži, ušao je kod kralja i sa njim razgovarao jedva nekoliko minuta. Kasnije je đeneral Milićević ispričao da mu je kralj delovao potpuno odsutno i da mu je samo vrlo slabim glasom rekao: "Đenerale, predajte arhivu."
