Petar II Karađorđević opet u otadžbini (1): Nenadano postao najmlađi monarh Evrope
Kraljica Marija, supruga jugoslovenskog kralja Aleksandra, bila je na Bledu u danima kad se očekivalo da se porodi. Nije to bio sasvim regularan porođaj, s obzirom na to da se očekivao naslednik krune, dečak koji bi trebalo da osigura stabilnost dinastije Karađorđevića i mlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Na Bledu je sve bilo pripravno za porođaj kraljice, ali se kralj Aleksandar naprečac odlučio da Mariju prebaci u Beograd, navodno, zbog toga što mu je neko došapnuo da Srbima nikako ne bi godilo da se kralj rodi van Srbije. Iako je transport žene u poodmakloj trudnoći bio i rizičan potez, kralj je bio nepopustljiv. Tako se i dogodilo da se poslednji jugoslovenski kralj rodi u prestonici 6. septembra 1923. godine.
Kako to obično biva na evropskim dvorovima, budući kralj bio je odmah okružen guvernantama, a kraljica Marija je insistirala da vaspitači dečaka podižu po engleskim kraljevskim pravilima. Otac, kralj Aleksandar se u to vreme bavio obnovom zemlje koja je bila razorena u Prvom svetskom ratu, a i nova kraljevina je od prvih dana pokazala unutrašnje probleme, političke sile koje su od prvog dana pretile razbijanjem države.
Ipak, kralj Aleksandar je nalazio vremena da se pozabavi sinom kojeg je, opet po kraljevskoj tradiciji usmeravao na vojnu karijeru, te je simbolično sina još na krštenju u oktobru 1923. godine upisao u redove Pete čete, Drugog bataljona, Šestog pešadijskog puka koji je nosio njegovo ime. Želeći da sinu, budućem kralju koji je i rođen u novonastaloj državi, polako krene da gradi kult ličnosti, kralj Aleksandar je Petra prestolonaslednika postavio i za starešinu Jugoslovenskog sokolskog saveza, a povodom sedmog rođendana Petra Drugog, na vojnoj paradi na Banjici, kralj Aleksandar je proslavljene srpske pukovske zastave zamenio jugoslovenskim.
Mladi Petar nije, razume se, mogao imati regularno školovanje. On je svoje obrazovanje počeo sa šest godina, kada se sa roditeljima preselio u novoizgrađenu rezidenciju na Dedinju. Tamo je imao posebnu učionicu i svog prvog ličnog učitelja, profesora Tihomira Kostića koji je svakodnevno iz grada dolazio na Dedinje kako bi podučavao budućeg kralja. Na kraju osnovnog školovanja, časovima prestolonaslednika prisustvovao je i kralj Aleksandar, te je lično ispitivao sina na završnim ispitima.
Uverenje o naslednikuPrema kraljevskim protokolima, porođaju kraljice Marije morali su da prisustvuju predstavnici vlade i Skupštine koji su odmah pošto je tim lekara potpisao izveštaj da je u 02.55 sati rođeno zdravo muško dete, morali da stave potpis na "uverenje" da je kraljica rodila dečaka. Posle toga, širom države je topovskim udarima slavljeno rođenje prestolonaslednika, a u dvor su počeli da stižu darovi. Mali Petar je kršten 21. oktobra u Dvorskoj kapeli, u prisustvu princa Alberta kao zastupnika kuma, britanskog kralja Džordža. Krštenje je vodio patrijarh srpski Dimitrije, osveštanom vodom iz glavnih reka Jugoslavije. |
Kada je došlo vreme da se krene na novi nivo školovanja, kraljica Marija je želela da Petar obrazovanje stekne u Engleskoj. Kralj Aleksandar je to prihvatio, mada nije bio srećan zbog te ideje, te nije propuštao priliku da kaže kako "ne želi da mu dete postane Englez". U tom sukobu supružnika rešenje je nađeno u kompromisu, te je Petar upućen u Veliku Britaniju na tek godinu dana školovanja. Izbor je pao na pripremnu Sendrojd školu u Kobemu, te je prestolonaslednik 18. septembra 1934. godine krenuo sa svojim vaspitačem Sesilom Perotom u Englesku. Na put je mladi prestolonaslednik krenuo automobilom, a otac, kralj Aleksandar ga je pratio u svojoj limuzini sve do granice s Austrijom, pozdravivši se s njime uobičajeno srdačno. U tom trenutku ni kralj Aleksandar, niti mladi prestolonaslednik nisu ni slutili da će pozdrav na granici biti poslednji trenutak u kojem se vide.
Petra su dobro prihvatili u Engleskoj. Prosleđen je u elitno odeljenje za bolje učenike, ali je u nastavi proveo samo 12 dana. Njegov život se zauvek promenio 9. oktobra 1934. godine. Tog jutra ga je probudio vaspitač i rekao mu da se mora odmah obući i spremiti za put.
Tek pošto se rasanio i pripremio, mladi Petar je ispred sebe ugledao tadašnjeg jugoslovenskog ambasadora pri Ujedinjenom Kraljevstvu Đorđa Đurića. Tek je ambasador odlučio da dečaku kaže šta se dogodilo:
"Dogodila se užasna stvar! Ubili su našeg kralja! Vi ste sada naša nova nada".
Petar Drugi Karađorđević je sa navršenih tek 11 godina postao najmlađi monarh Evrope. On sasvim sigurno nije mogao ni da pojmi okolnosti u njegovom životu, nasilnu smrt oca, a kamoli teret prestola koji je sada bio na njemu.
U međuvremenu je i Jugoslavija bila u panici. Tuga za ubijenim kraljem i slutnja još crnjih vremena koja dolaze osećali su se na svakom koraku, u svim delovima zemlje. Odmah su pokrenute velike pripreme za prenos tela kralja iz Marseja, ali kraljica Marija nije dopustila sinu ubijenog kralja niti da putuje u Marsej na ceremoniju ispraćaja tela, niti da vidi telo mrtvog oca.
U Beogradu je odmah organizovano vanredno zasedanje Narodne skupštine i Senata, kako je to Ustavom i bilo propisano, te su se 11. oktobra, samo dva dana posle ubistva kralja Aleksandra, novom kralju zakleli svi poslanici, ministri, senatori, članovi tročlanog namesništva na čelu s knezom Pavlom Karađorđevićem.
Dan kasnije, 12. oktobra u Beograd stiže maloletni Petar u pratnji kraljice Marije i kneza Arsena, oca Pavla Karađorđevića. Na glavnoj železničkoj stanici dočekalo ih je mnogo naroda koji je tiho pratio kraljevski kovčeg koji bio izložen u velikoj sali Starog dvora. S obe strane kovčega stajali su gardisti, pognutih glava i s oborenim puškama, nepomični kao kipovi, dok su se suze slivale niz njihove obraze. U Jugoslaviji je odmah proglašena polugodišnja žalost, počev od 9. oktobra 1934. pa sve dok 9. aprila 1935. godine.
Hici VMROAtentat u Marseju na kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića se odigrao u utorak, 9. oktobra 1934. godine, prilikom njegove zvanične posete Francuskoj, u Marseju, na trgu Berzamski, u 16.20 časova. |
