Imovina Dečanima, a ne Šiptarima
Visoki Dečani dobili su, u formi sudskog poravnanja, spor koji su u dva odvojena postupka pred opštinskim sudovima u Peći i Dečanima, protiv manastira još 2000. godine pokrenula društvena preduzeća, Apiko i Ilirija.
Reč je o delu zemljišta koje je posle Drugog svetskog rata u komunističkom režimu SFRJ oduzeto manastiru i dodeljeno pomenutim firmama i one ga uknjižile kao svoj posed, ali je zemljište 1997. godine odlukom Vlade Srbije vraćeno.
Podsećanja radi, manastir Visoki Dečani, kojeg je između 1327. i 1335. godine sagradio Stefan Dečanski, imao je prema katastarskim podacima od pre Drugog svetskog rata 808 hektara zemlje (208 hektara obradive zemlje i 600 hektara šume). Posedi su se nalazili u neposrednoj blizini manastira i na području ondašnjih srezova - podrimskog, đakovičkog, pećkog i istočkog.
Vraćeni kuća i hotelZajedno sa zemljom, "manastiru se vraća i celokupna nepokretna imovina podignuta na tom zemljištu". Reč je o bivšoj pčelarskoj zadruzi Apiko i jednom omanjem hotelu (u dosta ruiniranom stanju), hotelu Visoki Dečani. U samim Dečanima, manastiru je vraćena jedna stara kuća u centru mesta. Posle ove odluke, manastir Dečani uspeo je da reguliše ovo pitanje na lokalnom nivou i dobio je odgovarajuće katastarske dokumente. |
Međutim, 28. juna 1946. odlukom Izvršnog oblasnog komiteta za Kosmet, oduzet je najveći deo manastirskog poseda. Visokim Dečanima ostavljeno je na korišćenje samo 30 hektara obradive zemlje na različitim lokacijama (često na prostorima gde su se već naselili doseljenici iz Albanije) i 30 hektara šume u okolini manastira. U okviru obradive zemlje manastiru je ostavljen vinograd u Velikoj Hoči, koji je po predanju zasadio sam sveti Stefan Dečanski.
Manastir se vlastima SFRJ uzalud žalio. Odluka Izvršnog komiteta je sudski potvrđena i Visoki Dečani su ostali bez svog imanja, koje je komunističkim dekretima prelazilo u posed islamskih institucija, raznih preduzeća, čak i u vlasništvo pojedinih albanskih komunističkih funkcionera.
Sadašnji dečanski iguman Sava svojevremeno je objasnio da je zbog opasnosti da se oduzeto manastirsko imanje i objekti podignuti na njemu privatizuju i time zauvek onemogući povratak manastirske zemlje, 1997. bratstvo Visokih Dečana je tražilo od Vlade Republike Srbije da se manastiru vrati barem deo imanja, prvenstveno one parcele koje su od posebnog značaja za manastir.
Reč je o oko 25 hektara u neposrednoj blizini manastira. Vlada Srbije je pozitivno odgovorila na ovaj zahtev, ali pošto nije bio usvojen zakon o integralnom povratku imovine verskim zajednicama, doneta je odluka kojom Vlada Republike Srbije daje manastiru Visoki Dečani "na trajno i nepovratno korišćenje zemlju koja se trenutno nalazi u državnom vlasništvu - pošto je ista ranije bila u vlasništvu manastira".
