Dečani još nisu spaseni
Građevinski radovi na putu kraj manastira Visoki Dečani zaustavljeni su u petak nakon intervenicije međunarodne zajednice na Kosovu. Novi pokušaj opštinskih vlasti u Dečanu da u neposrednoj blizini srpske svetinje iz 14. veka naprave magistralni put ka Crnoj Gori, još jedan je dokaz da je manastir sa Uneskove liste svetske kulturne baštine zapravo poligon za političko iživljavanje i pokazivanje mišića lokalnih moćnika stranke Ramuša Haradinaja u čijoj vladi i dalje sede ministri Srpske liste, iako su zvanično u ostavci.
Nakon dva dana tenzija i žestokih reakcija kosmetskih Srba i organizacija, Ramušev brat i zamenik u partiji Daut u subotu je najavio je da će put Dečani - Plav biti izgrađen uprkos obustavi radova i protivljenju bratstva manastira za koji je rekao da je "očuvan i u vreme rata".
Manastir Dečani su od dolaska snaga Kfora nekoliko puta bili meta napada, ispred kapija su uhapšeni islamski eksremisti, a bilo je i protesta zbog imovine manastira, što je 2013. godine primoralo bratiju da zatvori kapije prvi put od rata sa NATO.
Bager turizam
Na sve reakcije povodom izgradnje puta, ministar Palj Ljekaj uzvratio je da je vreme "razvoja turizma".
- Izvode se popravke na saobraćajnoj trasi segmenta N9 na deonici Peć - Kućište. Sada je vreme razvoja turizma u ovom delu Kosova - saopštio je Ljekaj.
Tri trase do Crne Gore
Protesti su tada održani zbog imovine, a od konačne odluke Ustavnog suda Kosova, opština Dečani u kojoj je od rata na vlasti Haradinajeva stranka, već dve godine odbija da upiše u katastar manastir kao vlasnika zemlje.
Sporna saobraćajnica koja bi u potpunosti omela život monaha, a i prekršila kosovski zakon o specijalnim zaštićenim zonama, opštini Dečani i gradonačelniku Baškimu Ramosaju, na pamet je došla prošle godine. Naime, pre četiri godine bivši gradonačelnik Rasim Seljmanaj svečano je sa gradonačelnikom Plava otvorio radove na izgradnji puta prema Crnoj Gori koji je daleko zaobilazio manastir. Sada je trasa promenjena i vodi posred zaštićene zone manastira.
Istovremeno, EU finansira izgradnju puta od Crne Gore do Kosova sasvim drugačijom trasom južno od Peći, oko 20 kilometara od Visokih Dečana.
"Nasleđe" Jugoslavije
Međutim, Haradinajevi uz pomoć ministra za infrastrukturu Palja Ljekaja, agresivnom i bahatom argumentacijom brane novi put za koji je kosovska vlada izdvojila 12 miliona evra. Oni navode čak i da put do Plava zapravo nije njihova ideja, već su je nasledili iz vremena Jugoslavije, pa je "oni sada ostvaruju".
Stručnjaci upozoravaju da je taj put neisplativ zbog nepristupačnog terena iza manastira, pa sve ukazuje da se u ovoj priči Haradinajevim ljudima poklopio politički i finansijski interes izgradnje puta iz čijeg bi budžeta bilo lako da se zahvati.
Paljevina kod Gnjilana
U selu Cernica, nadomak Gnjilana, nepoznati počinioci noću su zapalili pomoćni objekat na imanju Dragiše Mitrovića.
Vatrogasne ekipe stigle su ubrzo nakon poziva meštana, ali je objekat izgoreo i krov se već srušio. Slučaj je prijavljen Kosovskoj policiji, ali još nema vesti iz istrage.
Bratiji Visokih Dečana i zadužbini Svetog kralja Stefana ostaje da se oslone na pravovremenu reakciju međunarodnih organizacija, koje se sve tromije izjašnjavaju o ovakvim događajima. Tog dana, kada su počeli radovi, bageri su došli do pripadnika Kfora nadomak manastira koji očigledno nisu reagovali.
Prvi je izgradnju puta osudio Oebs, s čim se saglasio američki ambasador Greg Delavi. Na osudu šefice kancelarije EU na Kosovu malo se sačekalo.
Za sve to vreme, Haradinaj je držao predavanje u Tirani na skupu pod nazivom "Voli svog komšiju".
Svi stradaju od bezakonja
Eparhija raško-prizrenska SPC u saopštenju je potvrdila da su zahvaljujući nizu međunarodnih inicijativa kosovske vlasti prestale sa nezakonitim radovima na putu u zaštićenoj zoni manastira Dečani i da je teška mašinerija "navodno povučena".
Srpski radio s Kosova Kontakt plus preneo je da je episkop raško-prizrenski Teodosije odmah po početku nezakonitih radova obavestio o tome predstavnike EU, Oebsa. Eparhija je prethodno upozoravala da radovima na magistralnom putu Dečani - Plav kosovska vlada na najgrublji način ugrožava jedan od najznačajnijih spomenika Uneska na Balkanu. Takođe, i da se radovi sprovode protivno kosovskom zakonu o Specijalnim zaštićenim zonama i standardima Uneska.
Kao i da to, pored upornog odbijanja registracije dečanske zemlje po odluci Ustavnog suda Kosova od pre dve godine, predstavlja još jedan primer institucionalnog bezakonja koje sprovode kosovske institucije.
Navodi se da je manastir Visoki Dečani već 19 godina pod vojnom zaštitom KFOR-a zbog četiri oružana napada nakon 1999. godine i pokušaja terorističkog napada 2016. kada je grupa islamista puštena na slobodu već sledećeg dana s uslovnom kaznom zbog nezakonitog posedovanja oružja.
Eparhija navodi da loša bezbednosna situacija, odsustvo vladavine prava i zakona, etnička diskriminacija i nepoštovanje zakona nanose štetu ne samo građanima opštine Dečane, već svima na KiM.
Opet umro vojnik SAD
Ministarstvo odbrane SAD saopštilo je da je u bazi Bondstil kod Uroševca preminuo narednik Konrad Robinson (36), što je druga smrt nekog američkog vojnika u toj bazi od početka ove godine.
En-Bi-Si 7 San Dijego prenosi da je 36-godišnji Robinson, rodom iz kalifornijskog grada San Markos, umro u "incidentu koji nije povezan sa borbenim dejstvima". Ova televizija navodi da je Robinsonova smrt pod istragom, a njegova majka Sintija izjavila je da je pronađen na stolici mrtav u četvrtak ujutro nakon redovnih fizičkih vežbi.
Robinson se u Bondstilu bavio preventivnom medicinom, a iza sebe je ostavio suprugu i dve ćerke od pet i 10 godina. U SAD je bio stacioniran u bazi Fort Breg u Severnoj Karolini, a prema rečima njegove majke ova misija trebalo je da mu bude poslednja nakon 18-godišnje vojne karijere.
Američki sajt " militardž.com
"podseća da je u januaru pod nerazjašnjenim okolnostima preminuo i vojnik Robert Džons, zadužen za obuku vojnih pasa.
Ne odnosite mrtve Srbe!
Paroh prištinski Saša Mitrović apelovao je na sunarodnike koji su rođeni u tom gradu da ne otkopavaju i ne prenose posmrtne ostatke preminulih u centralnu Srbiju, jer se time ubija i poslednja nada da će se Srbi kad-tad vratiti u glavni grad Kosova i Metohije.
- Na groblje u Prištini o Duhovskim zadušnicama izašlo je i prislužilo sveće tek nekoliko Srba, što je greh prema pokojnicima i živima. Sve dok je mrtvih Srba na groblju i onih koji im bar o zadušnicama dolaze Priština će biti srpska. Apelujem i molim sve vernike, pa i ateiste, da ne prekopavaju groblje i ne odnose posmrtne ostatke svojih pokojnika - rekao je prota Mitrović.
Organizovanog izlaska na groblje nije bilo, a ono malo Srba koji su došli obezbeđivala je Kosovska policijska služba.
Doktor Slavica Čanković, čiji su roditelji na Prištinskom groblju sahranjeni nakon povlačenja srpske vojske i policije sa Kosmeta juna 1999. godine, s ogorčenjem kaže da rođaci preminulih nose odgovornost što groblje zarasta i što mu usled nemara preti zatvaranje. Iako je groblje delimično očišćeno, do većine grobnica je gotovo nemoguće prići, jer su zarasle u trnje i korov.
Spomenik spomenicima
Srećko Spasić priča kako je NATO raketa 1999. godine raznela grobnice njegovih predaka uz još dvadesetak njih. Od tada sveću pali na najbližem spomeniku. On je pozvao bivše sugrađane da podrže inicijativu da se postavi spomen-obeležje s imenima pokojnika čije su grobnice uništene.
