I Dan primirja deo političke računice

Ove godine Srbija prvi put obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu kao državni praznik. Utisak je da je stanovništvo zatečeno novom svetkovinom i da malo ko bez gledanja u istorijske udžbenike zna da je 11. novembra 1918. u železničkom vagonu u Kompijenu potpisano primirje sa Nemačkom.

Dragoljub Živojinović

- Srbija bi pre imala razloga da obeležava 3. novembar, kad je potpisano primirje sa Austrougarskom, jer je tada ostvarila ono za šta se borila, a to je poraz i nestanak Austrougarske monarhije. Uzimanje 11. novembra za dan obeležavanja kraja Prvog svetskog rata, što je prihvaćeno u većini evropskih zemalja, trebalo bi da predstavlja jedan vid približavanja Srbije Zapadu, što je možda motivisano nekim političkim računicama u koje ja ne mogu da ulazim - kaže za "Vesti" istoričar i akademik Dragoljub Živojinović, koji je nedavno izabran za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.
 

Zašto do sada nismo imali ovaj praznik?
- Jugoslovenske trupe učestvovale su na svečanim defileima oko Trijumfalne kapije u Parizu, ali nestankom SFRJ i to je prekinuto. Crna Gora nije bila među zemljama pobednicima, a vladajuća elita u Srbiji nije bila zainteresovana.

U knjizi "Nevoljni ratnici: velike sile i Solunski front 1914-1918" objašnjavate mesto Srbije u Prvom svetskom ratu, sa nikada nenaučenom poentom - da politiku ne diktiraju prijateljstva već interesi?
- Treba konačno da zaboravimo da postoje prijatelji ili saveznici u onom smislu kada govorimo da su nam Francuzi ili Rusi braća. To su gluposti i obmane koje negujemo sistematski. Nema prijatelja među zemljama, pogotovu nema između male zemlje i velikih sila. Postoje samo trenutni interesi koji preovlađuju kad se nađete u ratu ili nekim drugim okolnostima.

Šta iz pobedničke prošlosti Prvog svetskog rata možemo da naučimo?
- Mnogo je pouka, ali mislim da mi nismo narod koji zna da izvuče pouke. Podneli smo ogromne žrtve u tom ratu jer smo branili svoju zemlju, ali smo hteli nešto što Evropa nije, a to je stvaranje zajedničke države južnih Slovena. To je bila jedna od najvećih naših pogrešaka i zbog nje smo kasnije platili ceh. Takvu državu nisu želeli Hrvati i Slovenci, više Hrvati, i njeno trajanje obeležili su unutrašnji sukobi, čak i ubistva, uvođenje diktature, a okončala se raspadom 1941. godine.

Ko je od Srba najviše odgovoran za tu jugoslovensku iluziju koja nas je mnogo koštala i na šta je upozoravao vojvoda Mišić?
- Odgovorni su Jovan Cvijić, Slobodan Jovanović i drugi vrhunski srpski intelektualci tog doba koji su negovali tu ideju, pogrešno smatrajući da su u pitanju tri naroda s različitim imenima. Odgovorna je Srpska radikalna stranka i njen lider Nikola Pašić koji je bio veliki protagonista zajedničke države, odgovorna je i dinastija Karađorđević na čelu sa prestolonaslednikom Aleksandrom.