Knez našao mir, a Srbija dušu
U subotu je ispravljena jedna velika istorijska i ljudska nepravda. Posmrtni ostaci kneza Pavla, njegove supruge Olge i sina Nikole konačno počivaju u Srbiji, u kripti crkve Sv. Đorđa na Oplencu, porodičnoj grobnici dinastije Karađorđević.
Uz državne počasti, Gardu, prisustvo predsednika Srbije, članova Vlade, diplomatskog kora, sveštenstva Srpske pravoslavne crkve i članova dinastije Karađorđević, ovom prilikom pridošlih s raznih strana sveta, poslednji ispraćaj knezu namesniku upriličio je i narod, njih više stotina.
Oni su ispoštovali to što je sam čin sahrane obavljen u krugu porodice, pa su pre liturgije za upokojenje koju je služio vladika australijsko-novozelandski Irinej prilazili odru i palili sveće za pokoj duše.
Okupljenoj svetinji posle liturgije obratio se ispred crkve predsednik Tomislav Nikolić podsećanjem na život i teške istorijske okolnosti u kojima je morao da odlučuje knez Pavle u svojstvu namesnika.
- Danas smo konačno skinuli sa leđa teret koji smo sami sebi natovarili kada smo zaslepljeni sadašnjošću zaboravili prošlost. Danas potomcima ukazujemo na jedini put do samopoštvanja i poštovanja drugih - rekao je Nikolić.
Aplauz na sahraniPredsednik Nikolić došao je na kraju liturgije kojoj je prisustvovala prevashodno porodica, a dok je dolazio bio je propraćen aplauzima. To je zasmetalo ljudima koji običaje bolje poznaju, pa su sledbenike šefa države upozorili da su ovde svi došli na čin upokojenja i da se na sahrani ne aplaudira. |
Princeza Jelisaveta, u crnini i sa dostojanstvenim mirom ćerke koja je svesna da se njena životna misija privela kraju, zahvalila se okupljenom narodu što je njen otac ponovo u Srbiji.
Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević upravo se svojoj rođaci Jelisaveti posebno zahvalio na upornosti što svih ovih godina nije odustajala od svog cilja da svoje roditelje i brata sahrani u Srbiji, tamo gde treba da počivaju svi Karađorđevići. Princ Aleksandar se u jednom momentu i zaplakao kada je podsetio na sudbinu svoje porodice, a okupljena svetina uglavnom monarhističkog opredeljenja je skandirala: "Hoćemo kralja!" i "Živela kraljevina!"
Bila je ovo prilika i da porodica Karađorđević konačno pokaže jedinstvo, pa ne čudi što je prestolonaslednik u svom obraćanju potencirao porodičnu slogu.
- Siguran sam da bi knez Pavle želeo da vidi porodicu objedinjenu. Nadam se da će mu se uskoro pridružiti i moj otac kralj Petar Drugi, moja majka kraljica Aleksandra i moj stric princ Andrej - rekao je prestolonaslednik.
Knez Pavle Karađorđević preuzeo je upravljanje nad Kraljevinom Jugoslavijom kada je njegov brat od strica kralj Aleksandar Prvi Karađorđević ubijen u Marseju 1934. godine. Kao knez namesnik bio je doveden u situaciju da u nacionalno i verski duboko podeljenoj zemlji bira da li će da prihvati ultimatum nacističke Nemačke i Jugoslaviju privede Trojnom paktu ili će sa slabom vojskom i državom da pokuša oružano da se suprotstavi najmoćnijoj sili tadašnjeg sveta koja je već pokorila najveći deo evropskih zemalja.
Od četničke uniforme do narodne nošnje
Na Oplencu su viđne razne uniforme
Bilo je juče na Oplencu, kraj Zadužbine kralja Petra Prvog Oslobodioca, svetinje u raznim odećama, od narodne nošnje do uniformi Ravnogorskog pokreta do svečane viteške uniforme članova udruženja Svibor.
Princeza Jelisaveta je dolazeći u crkvu imala upravo prethodnicu u ovim vitezovima koji su nosili vence za upokojene kraljeviće. |
Njegov izbor bio je tim teži jer je po vokaciji bio veliki anglofil, u Oksfordu se i školovao i sa engleskom aristokratijom negovao ne samo porodične, već i kulturološke veze. Sa tadašnjim Krunskim savetom izabrao je ono što je jedino moglo biti na korist naroda i države, ali je prevrat 27. marta 1941. preokrenuo istorijski tok, pa je država od obećane neutralnosti postala još jedna velika pobeda Hitlerove armade.
Knez namesnik bio je prisiljen da napusti zemlju i u egzilu je proveo ostatak života koji je priveden kraju 1976. godine, nedaleko od Pariza. Kada je nedavno rehabilitovan i sa njega skinuta etiketa narodnog izdajnika, njegova deca, pre svega ćerka Jelisaveta, uspela su da ga sahrane kako i dolikuje jednom od najobrazovanijih Karađorđevića, osnivača Muzeja moderne umetnosti u Srbiji.
