Jedemo otrovno voće iz Hrvatske?
Otrovno voće i povrće iz Azerbejdžana, Brazila, Gane, Indije, Tajlanda, Južnoafričke i Dominikanske Republike koje u Hrvatskoj nije ispunilo standarde kvaliteta možda se već sada nalazi na našoj trpezi, upozoravaju stručnjaci za “Alo!“!
Naime, sredinom marta hrvatsko Ministarstvo poljoprivrede je objavilo listu opasnih namirnica koje predstavljaju poznatu ili preteću opasnost, te zbog toga podležu povećanom broju službenih kontrola. Domaća društva za zaštitu potrošača izražavaju bojazan da se pomorandže, breskve, kikiriki, dinje i drugi proizvodi koji nisu prošli kontrolu kvaliteta u Hrvatskoj verovatno već nalaze na našim pijacama.
Voće i povrće koje je u Hrvatskoj zaslužilo mesto na negativnoj listi uglavnom je prebogato pesticidima, dok je u testeninima iz Kine čak pronađen i izuzetno štetan metal - aluminijum! I dok Hrvati kvalitet namirnica usklađuju sa zahtevima i odredbama EU, potrošačima u Srbiji, zbog indiferentnosti vlade prema donošenju novih zakonskih regulativa o hrani, jedino preostaje da veruje u efikasnost fitosanitarne inspekcije.
Petar Bogosavljević, predsednik Udruženja potrošača, za “Alo!“ je rekao da kod nas ne postoji spisak namirnica iz uvoza koje se posebno proveravaju, ali da očekuje da se redovne kontrole koje se vrše na graničnim prelazima obavljaju na efikasan način.
Pfaf: U ekstremnim slučajevima moguća i smrtNutricionista Ljubomir Pfaf kaže za “Alo!“ da otrovi u hrani izazivaju direktne posledice na zdravlje. - Pesticidi, hebricidi i teški metali su toksični i izazivaju teška oštećenja jetre i bubrega. Njihova štetnost zavisi od količine i dužine korišćenja, ali ona u svakom slučaju izazivaju oštećenja organizma, a u ekstremnim slučajevima i smrt - upozorava on. |
- Kažem da očekujem, ali ne mogu biti siguran, jer su se poslednje uporedne analize kvaliteta namirnica radile pre više od godinu i po dana. Postoji bojazan da izvesne strukture u državi nemaju interesovanja da se ozbiljno posvete problemu pesticida, herbicida i drugih otrova u hrani. Naime, naše udruženje je iniciralo istraživanje kojim bi se ispitala količina otrova u voću i povrću sa područja koja bi mogla biti ugrožena radioaktivnošću i zagađenošću, kao što su Obrenovac ili Pančevo, ali iako su u startu svi podržali, vrlo brzo se odustalo od sufinansiranja projekta - priča Bogosavljević, postavljajući ozbiljno pitanje da li je naša država dovoljno sposobna da zaustavi promet namirnica zabranjenih u susednoj Hrvatskoj.
Predsednik Nacionalnog udruženja potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović napominje da se u prošlosti vrlo često dešavalo da se roba koja se proglasi za đubre u drugim zemljama kod nas prodaje i reklamira bez problema.
- Srbija ima pravilnike o kvalitetu starije od 30 godina, pa nije ni čudo da svaki višak završi kod nas. Što se otrovne hrane tiče, kod nas inspekcija nikada nije našla nešto problematično. Uvek kažu da se ispitivanja redovno rade, a kada ih pitate kada, gde i kako, uvek ostanete bez odgovora. Eto, zbog toga je Srbija meka za uvoznike - poručuje Papović.
