Nova lista uslova iz Brisela
Nakon dobijanja kandidature za članstvo u Evropskoj uniji Srbija je ušla u fazu koja treba da dovede do utvrđivanja datuma za početak pregovora. Realna su očekivanja da će tom datumu prethoditi brojna i teška uslovljavanja među kojima i otvoreno traženje priznavanja nezavisnosti Kosova. Za sada je to formulisano kao "postizanje dobrih odnosa sa susednim državama". Na tom nivou zadržao se Evropski parlament u delu Rezolucije usaglašene ovih dana, a čiji konačni tekst "Vesti" poseduju.
Taj dokument sadrži i nekoliko veoma interesantnih postavki, tačnije zahteva Srbiji, koji se odnose na brojne slučajeve pogrešne, propale privatizacije nekada vrlo uspešnih preduzeća kao i na neke postojeće zakonske odredbe koja će Srbija morati da menja.
Evropski parlament traži od Srbije da odmah, bez odlaganja, preispita spornu privatizaciju i prodaju 24 firme koje je Evropska komisija ranije istakla kao sporne i problematične. Rezolucija spominje: Sartid, Mobtel, Jugoremediju, C-market i ATP-Vojvodinu, ali se na spisku, prema saznanjima našeg lista, između ostalih, nalaze još i: Keramika iz Kanjiže, Zastava-elektro, Srbolek, Veterinarski zavod Zemun, Tehnohemija, "Večernje novosti", Luka Beograd, Prosveta, Trudbenik, Šinvoz, Azotara Pančevo, osnivanje i prodaja Nacionalne štedionice, koncesija za autoput Horgoš-Požega...
Od Beograda se traži da odmah sa ovih slučajeva skine postojeću oznaku poverljivosti dokumenata, klasifikovanih kao državna tajna, jer je to u suprotnosti sa evropskim standardima.
Sudeći po sadržaju tačke 21, Rezolucije Srbija bi se u budućnosti mogla suočiti sa zahtevom za vraćanje imovine ili obeštećenje vojvođanskih Švaba, deportovanih iz Jugoslavije po okončanju Drugog svetskog rata, od strane komunističkih vlasti, uz obrazloženje da se radi o saradnicima okupatora. U ovoj tački, istina, ne spominju se Nemci, ali se ukazuje na štetu pretrpljenu u okviru primene "kolektivne krivice" što se, nema sumnje, odnosi upravo na taj kolektivitet.
Veliku zabrinutost Evropski parlament izražava zbog ponovljenih optužbi, u procesima u Srbiji, na osnovama člana 359 Krivičnog zakona. Radi se o "zloupotrebi položaja". Navodi se da je takva zakonska odredba direktno u sukobu sa pravnim i civilizacijskim dometima moderne Evrope, da je zloupotreba službenog položaja u privatnom preduzeću neshvatljiva i da je treba eliminisati iz Krivičnog zakona Srbije. U tom smislu Evropski parlament očekuje reviziju svih značajnijih, krupnijih procesa vođenih u Srbiji po članu 359, obustavu ako su u toku, kao i vraćanje imovine privatnim licima, oduzete u takvim sudskim procesima.
Ovo će, bez sumnje, izazvati najveće interesovanje, svakako i oduševljenje u porodici Karić čiji je najpoznatiji član, Bogoljub Karić, već godinama u bekstvu upravo zbog procesa vođenih po članu 359. Budu li se događaji razvijali onako kako se može zaključiti na osnovama teksta Deklaracije, porodica Karić ima veliku šansu da u svoj posed vrati desetak luksuznih vila i mnoštvo automobila koji su im oduzeti u poslednjih nekoliko godina.
Dokumenti Udbe
Od Srbije se traži i očekuje da u što krećem vremenu eliminiše nasleđe bivših komunističkih tajnih službi, otvori arhive i obelodani sadržaje raznih dosjea. To se odnosi i na otvaranje Nacionalnog arhiva, ali i na stavljanje tih i sličnih sadržaja, kao i sadašnjeg rada tajnih službi pod parlamentarnu kontrolu.
Sloboda medija
Evropski parlament pozdravlja odluku države Srbije da se povuče iz vlasničkih struktura svih medija, pozdravlja otvaranje prostora i podršku medijima nacionalnih manjina i manjinskih grupa u Srbiji, ali podseća da je Srbija dužna otkloniti sve mehanizme i načine posrednog uticaja države na medije kao i stav države da zabrani komentare u medijima na određene sudske postupke i presude.
Lopovska privatizacija
I lider Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić izjavio je da su privatizacije u Srbiji bile pljačkaške i lopovske, ali da on ne želi da preuzme odgovornost za to.
|
