Ugasila se Artemijeva škola
Dugo je, godinama i decenijama, pećinski manastir Crna reka, podno planine Mokre gore, na granici Raške oblasti i Metohije, bio najveća duhovna škola u srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Pod skutima svog duhovnog oca vladike Atrtemija, ovde su ponikli vladika-timočki Justin, vladika raško-prizrenski Teodosije, iguman Dečana Sava Janjić, iguman manastira Sveti Toma u Johanesburgu Pantelejmon, igumani Sopoćana, Đurđevih stupova i Svetih arhangela: Teokist, Gerasim i Mihajlo, otac Petar Ulemek koji je sada na visokom položaju u Hilandaru i mnogi drugi...
Za Crnu reku se govorilo da je škola nad školama, da je rasadnik kadrova srpske crkve i da će bar još pet-šest vladika izaći iz ovog neobičnog manastira. Međutim, desilo se ono što niko nije očekivao, ni želeo, zbog poznatih događaja, vladika Artemije je najpre smenjen, pa raščinjen, a za njim su, u nepoznato, krenula i sva njegova duhovna deca iz Crne reke - u jednom danu manastir je napustilo kompletno bratstvo, iguman Nikolaj i dvadesetak monaha i iskušenika sada su na jednom privatnom imanju u okolini Čačka.
Crkva je brzo reagovala, gotovo u istom danu, za novog igumana imenovan je otac Jovan koji je došao iz jednog manastira u okolini Niša, stiglo je i pet-šest monaha, nekoliko iskušenika.....
- Hvala bogu, u manastiru je ponovo brojno bratstvo, biće još brojnije, svima koji ovamo žele zbog spasenja svoje duše, zbog molitvi, posta, poslušnosti i Svetog Petra Koriškog vrata našeg konaka su širom otvorena. Završili smo novi konak, asfaltirali put do Ribarića, bliži smo vernicima i turistima - kaže iguman Crne reke otac Jovan.
Na prvi pogled reklo bi se da je u manastiru sve isto, ali nije: nema više čuvene Artemijeve škole u koju su hrlili mladi i školovani ljudi posvećeni Bogu iz cele Srbije i sa prostora bivše Jugoslavije. Za zamonašenje u Crnoj reci, što je za mnoge bilo privilegija, čekalo se godinama, mnogi su dolazili baš zbog Artemija i načina na koji se ovde učilo i radilo. 
Sada mesta ima dovoljno, ali je iskušenika manje, ni interesovanje za zamonašenje nije kao nekada. Iz manastira više ne izlaze školovani kadrovi (kažu za to treba vremena) koji postaju igumani širom Srbije i po srpskoj dijaspori. Neki tvrde da je bolje tako, da Crna reka treba da ima svoj mir, da je Artemije suviše forsirao ovu svetinju i da joj je, samo zato što je on ovde napravio karijeru, pridavao značaj koji ne zaslužuje. Mnogi, pak, žale za Artemijem i njegovom "školom" i tvrde da je Crkva na velikom gubitku, jer se nešto tako dobro i tako kvalitetno više teško može uskoro pojaviti.
Podeljeni vernici
|
