Kasno Srbi svetinje brane
Bivši episkop raško-prizrenski, raščinjeni vladika Artemije ocenjuje da bi eventualni prijem Kosova u Unesko bio "završnica svega što je Priština godinama kontinuirano radila u tom pravcu, a državni i crkveni vrh SPC u Beogradu joj potpomogao nepromišljenim potezima".
- Priština smatra da je došlo vreme da prijemom u Unesko dobije zahvalnost za to što je uložila novac u obnovu srpskih manastira i crkava, iako su ih Albanci prethodno rušili i spaljivali - kaže Artemije za "Vesti"
On podseća da je svojevremeno opominjao na posledice, ali da nije imao ko da ga čuje.
- Niko me nije podržao posle martovskog pogroma 2004. kad sam odbijao njihov novac za obnovu i ukazivao da oni koji su rušili srpske svetinje ne mogu da ih obnavljaju ni svojim novcem, ni svojom radnom snagom. Dok sam odbijao da od Prištine preuzmem ključeve tih naših obnovljenih manastira i crkava, to je u ime Sinoda SPC učinio tadašnji vladika niški, sadašnji patrijarh Irinej. Mene su smenili i proterali sa KiM, a sad, nažalost, kao narod kusamo ono što su nam zamesili - podseća raščinjeni vladika.
Od pre dva dana postalo je jasno da će Izvršni savet Uneska raspravljati o članstvu Kosova 21. oktobra, dok će konačna odluka biti doneta na Generalnoj konferenciji u novembru, kad bi dve trećina članica moralo da glasa da bi sponzorima kosovske nezavisnosti bila ispunjena želja i samoproglašena država postala 196 članica Uneska.
Dok se iščekuje gotovo izvesno loš ishod po Srbiju i srpsko kulturno i crkveno nasleđe, u Beogradu se vodi polemika da li je država učinila sve što je mogla da spreči ovakav epilog!
Istoričar Čedomir Antić smatra da se problem može rešiti jedino ukoliko Srbija vodi doslednu politiku.
- Srbija se ne drži principijelne politike, već ide iz krajnosti u krajnost. Sve promene koje su usledile dolaskom DOS-a, potom DS-a, a onda i SNS-a samo su približile Kosovo nezavisnosti. Srbija je prihvatila dva ponižavajuća briselska sporazuma i sada se susreće sa ovim - kaže Antić, postavljajući pitanje kako na ulazak Kosova u Unesko gledaju velike sile koje su nam navodno prijatelji.
Istoričar Predrag Marković, odnedavno i funkcioner SPS-a, kaže da je politička logika, prema kojoj Albanci treba da čuvaju srpske svetinje na KiM, nepravda koja može biti izbegnuta samo čudom.
- Mi opravdano strepimo jer naše spomenike hoće da čuvaju oni koji su ih uništavali u pogromu pre 10 godina, a to je isto kao kada vuku date da čuva jariće - konstatuje Marković.
"Vesela družina" oko Kosova
Publicista Boris Malgurski navodi spisak zemalja koje su podržale predlog da se raspravlja o prijemu Kosova u Unesko, a koje su dozvolile ili bile i saučesnice u uništavanju kulturne baštine na svojoj teritoriji u poslednje dve decenije.
Tako su u Albaniji uništene freske Onufrija, u Bahreinu 43 šiitske džamije, od kojih je jedna stara četiri veka. U Kostarici je uništeno 80 odsto čuvene građevine Santa Rosa, u Papua Nova Gvineja uništene su i izbačene iz parlamenta dve konstrukcije Haus Tambaran. U Saudijskoj Arabiji je uništen ogroman broj džamija i drugih istorijskih lokaliteta, uglavnom onih u vezi s ranim islamom.
"Vesela družina oko Kosova, baš umeju da zaštite istorijsko nasleđe", zaključuje Malagruski na svom Fejsbuk profilu.
Pokazati slike uništenih spomenika
Interparlamentarna skupština pravoslavlja (ISP) organizuje međunarodni foto-konkurs na temu "Uništavanje spomenika hrišćanskog Istoka". Narodni poslanik Aleksandar Čotrić, koji je na čelu Komisije za kulturu ISP, ističe kako je važno da na konkursu budu izložene fotografije o uništavanju i oštećenju srpskih pravoslavnih hramova na Kosovu i Metohiji, BiH i Hrvatskoj, kako bi međunarodna javnost bila obaveštena o destrukciji srpskog pravoslavnog kulturnog i duhovnog nasleđa.
