Unesko otvara put za Kosovo
Izvršni savet Uneska u ponedeljak je u Parizu odlučio da na dnevni red narednog zasedanja uvrsti i predlog preporuke za prijem Kosova u članstvo te organizacije. To znači da će Izvršni savet Uneska o predlogu za prijem Kosova raspravljati i glasati na sledećem zasedanju najverovatnije oko 20. oktobra.
Ukoliko predlog bude prihvaćen konačnu odluku o prijemu Kosova u članstvo donosi Generalna konferencija Uneska koja zaseda od 3. do 18. novembra. Generalnu konferenciju čine predstavnici 195 zemalja članica. Svaka zemlja članica ima jedan glas, a za donošenje odluke potrebna je dvotrećinska većina.
Na redu i Savet Evrope
Ishod albanskog predloga za prijem Kosova u Unesko tim je značajniji što o istom principu može da dođe i do prijema Kosova u Savet Evrope, panevropsku organizaciju za ljudska prava koja ima 47 država članica među kojima je i Srbija. U Savetu Evrope odluka o prijemu nove članice, kada se donosi na ministarskom nivou, takođe se donosi dvotrećinskom većinom. Prema nezvaničnim informacijama kojima raspolažemo u obe organizacije ideja o prijemu Kosova ima naročito podršku Velike Britanije.
Jučerašnjoj odluci u Parizu prethodila je grozničava diplomatska aktivnost s obzirom da zapadni blok na čelu sa Londonom već duže priprema i lobira za prijem Kosova u Unesko. U toku debate o dnevnom redu narednog zasedanja, protiv rasprave i glasanja o Kosovu izjasnila se Rusija čiji je predstavnik rekao da je to "razočaravajuća odluka" i podsetio da je ključni dokument kada je reč o Kosovu rezolucija UN 1244. Sa Rusijom se složio i predstavnik Kine , dok je predstavnik Kube ocenio da je do uvrštavanja na dnevni red došlo na "nenormalan način" i da je to učinjeno nelegalno i nije u skladu sa međunarodnim pravom.
Predstavnik Španije pokušao je da pomiri stav o prihvatanju dnevnog reda i činjenicu da Madrid ne priznaje Kosovo, rekavši da unošenje predloga o Kosovu u dnevni red narednog zasedanja Uneska ne znači da Madrid menja stav oko priznanja "te teritorije".
Istim povodom govorili su i predstavnici Brazila, Kuvajta i još nekih zemalja, ali izveštači nisu mogli da ih prate i prenesu njihove argumente zbog toga što je došlo do isključenja veze između kabina prevodilaca i sale u kojoj je zasedao Izvršni savet Uneska.
Ostaje pitanje da li će Srbija u ovako teškim diplomatskim okolnostima moći da izlobira više od trećine zemalja članica Unesko kako bi sprečila prijem Kosova i sve posledice koje bi to donelo naročito kada je reč o statusu srpskih manastira i ostalog kulturnog nasleđa.
Ambasador Srbije u Unesko, dr Darko Tanasković u više navrata je poslednjih dana rekao da se otvara prostor za pronalaženje "trećeg puta" za rešavanje ove situacije "jer postoje mnoge države kojima je nelagodno da se opredele između za i protiv, a čiji broj stalno raste".
"Imamo mnogo prijatelja i zemalja koje smatraju da ne treba da se napravi ovakav presedan, ima ih mnogo, to su Kina, Rusija, Indija, Brazil, Argentina, Indonezija koje čine gotovo polovinu čovečanstva, pa ima pomeranja koja bi mogla da ishoduju pozitivnim rezultatom", rekao je Tanasković.
On je naveo da Srbija ima tri vrste argumenata, i to pravne, političke i kulturne. Prema njegovim rečima, pravna argumentacija je da Kosovo nije država, već teritorija pod patronatom Ujedinjenih nacija, ali taj argument, kako je naveo, ne važi za države koje su priznale Kosovo.
