Albanski falsifikat srpske kulture
Čiji su Gračanica, Dečani, Pećka patrijaršija i Crkva Bogorodica Ljeviška - četiri svetinje koje se nalaze na listi kulturne baštine Uneska... To je najvrelije pitanje Srbije i Kosova. Postoji realna opasnost da Kosovo bude primljeno u Unesko i preuzme naše kulturno nasleđe.
Već od jeseni Albancima mogli bi da se "pripišu" Pećka patrijaršija, Gračanica, Visoki Dečani i Bogorodica Ljeviška. Ova četiri bisera srpske kulturne baštine vodila bi se ne kao srpski već kao kosovski spomenici kulture, jer Konvencija o zaštiti svetskog kulturnog i prirodnog važi po teritorijalnom principu. Eventualni ulazak Kosova u Unesko, još jednu međunarodnu organizaciju, bio bi samo korak napred ka ostvarenju tog cilja.
Prof. dr Momčilo Pavlović, istoričar i direktor Instituta za savremenu istoriju objasnio je da se samim učlanjenjem ne može preoteti srpska kulturna baština na prostoru Kosova i Metohije, ali se otvara proces kojim će se ukupna baština dati na neposrednu upravu i čuvanje kosovskim institucijama, odnosno Albancima.
- Taj proces u krajnjoj liniji znači priznavanje Kosova kao države na čijoj se teritoriji nalazi kosovska baština a ne srpska. Onda će uzalud biti isticanje činjenice da teritorija ne stvara baštinu nego narodi koji su živeli na tim prostorima - izjavio je Pavlović za domaće medije.
Oštra retorika
Na nedavnoj sednici u Savetu bezbednosti UN došlo je do diplomatskog okršaja ministara spoljnih poslova Srbije i Kosova. Oštra retorika usledila je posle obraćanja šefa srpske diplomatije, u kojem je svog kosovskog kolegu prozvao da je i sam priznao razaranje pravoslavne kulturne baštine i progon Srba kad je naveo da pravoslavna zajednica na Kosovu ima četiri odsto stanovništva Kosmeta.
- Ja sam rođen pre 49 godina u gradu koji se zove Prizren i koji je u 14. veku bio glavni grad Srbije, a danas u njemu žive 21 ili 22 Srbina - rekao je Dačić.
Hašim Tači je odgovorio da su Albanci uvek bili većina na Kosovu, da su materijali koje je šef srpske diplomatije predstavio Savetu bezbednosti "propagandna brošura i očajnički čin", kao i da je kulturna baština na Kosovu sigurnija nego u "poslednjih 1.000 godina" i da je zaštićena "modernim zakonskim okvirom koji je odobrio izaslanik UN Marti Ahtisari".
Pročitajte još:
* Dačić u UN isprozivao SAD i njenog ambasadora: Vi ste neprincipijelni
* "Prijem Kosova u Unesko bio bi najveći apsurd, bezumlje i nepravda"
Iliri i Sloveni
Priština već godinama pokušava da srpske manastire na Kosovu, od kojih su neki na listi svetske kulturne baštine, preimenuje u "kosovske". Prištinska diplomatija već je doživela poraz, pošto su 2011. godine u Parizu odbijeni njeni pokušaji da se četiri velika kulturna dobra - Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, Gračanica i Bogorodica Ljeviška u Prizrenu umesto "srednjovekovni spomenici na Kosovu (Srbija)", proglase samo "srednjovekovnim spomenicima Kosova".
Tadašnji ministar inostranih poslova Srbije, Vuk Jeremić je tim povodom rekao da je u Parizu "vođen pravi diplomatski rat u vezi sa tim pitanjem".
Eksperti ističu da na Kosovu i Metohiji nema albanskih spomenika pre kraja 18. veka, osim kula u Metohiji, dok su džamije otomansko nasleđe. Međutim, Priština radi na propagandi. Albanski istoričari već uveliko falsifikuju nacionalnu istoriju. Po tim teorijama, Albanci su, navodno, potomci Ilira, iz čega sledi da su oni starosedeoci Balkana, dok su Srbi, potomci Slovena koji su doseljeni u 7. veku, uljezi na albanskoj teritoriji.
Srpski mediji su još lani upozorili da Albanci i prištinska administracija na Kosovu i Metohiji uveliko pripremaju preimenovanje svega srpskog što je postojalo u južnoj srpskoj pokrajini. U praksi se to umnogome već ostvarilo, jer su skoro svi gradovi i sela dobili nova, albanska imena. To se uveliko već radi i putem knjiga, pošto se piše nova "kosovska istorija" pod okriljem istoričara sa Kosova, Albanske akademije nauka iz Tirane ali i uz svesrdnu i ogromnu pomoć EU i Amerike.
Napad zoljom
Posle NATO agresije Dečani su nekoliko puta bili meta minobacačkih napada, dva 2000. i jedan 2004. godine, kada su bili oni veliki neredi po Kosovu, a poslednji oružani napad je bio 2007. godine kada je jedan Albanac ispalio zolju na manastir. On je i uhapšen posle toga i osuđen na dve i po godine zatvora.
Turski popis
U najnovijoj istoriji, bez ikakvog srama tvrde da su Nemanjići zapravo albansko pleme Nimani, a da je manastir Visoki Dečani podiglo albansko lokalno pleme Gaši, a ne Stefan Uroš III Dečanski Nemanjić, čija je zadužbinarska povelja na pergamentu sačuvana do danas...
Velelepna prizrenska crkva Bogorodica Ljeviška na internet prezentaciji albanian.com bila je ubeležena kao "najstarija albanska crkva na ovim prostorima". Slično se tvrdi i za preimenovanu "crkvu Ulpijanu", odnosno manastir Gračanicu, koju je podigao sveti kralj Milutin, najveći srpski ktitor.
Istorijske činjenice govore da u vreme gradnje manastira Visoki Dečani i Gračanice Albanaca nije bilo na Kosmetu, jer prvim turskim popisom stanovništva 1455. godine na ovom prostoru konstatuje se da ima samo jedan odsto Albanaca. U albanskim turističkim vodičima naziv Crkve Bogorodice Ljeviške promenjen je u Sveti Petak.
Tamo je navedeno da je zidana na temeljima ilirskog hrama, a da su je gradili srpski uzurpatori, što je drugačije od istorijskih činjenica. Sličnih primera ima mnogo. Danas na prostoru Drenice, opštine Srbica, Klina i Glogovac, nema nijedne oznake sa srpskim imenom.
Policija čuvar baštine
Srpski biseri Dečani, Gračanica, Pećka patrijaršija i crkva Bogorodica Ljeviška na listi Uneska nalaze se pod zajedničkim nazivom "Srednjovekovni spomenici na Kosovu". Manastir Visoki Dečani je prvi upisan na listu svetske baštine 2004. godine, a dve godine kasnije upisana su i preostala tri hrama. Iste 2006. godine su zbog nestabilne bezbednosne situacije na KiM upisani na Listu svetske baštine u opasnosti. Svetsku baštinu na KiM čuva Kfor i kosovska policija da ih Albanci ne bi srušili i zapalili.
Kulturna katastrofa
Ekspert Uneskoa, akademik Ruske akademije umetnosti i direktor Naučnog centra za istočnohrišćansku kulturu, Aleksej Lidov kaže da se na Kosovu i Metohiji, u centru Evrope, u pogromu srpskih manastira 2004. godine desila najveća kulturna katastrofa posle Drugog svetskog rata. On, međutim, prognozira da će Kosovo verovatno postati članica organizacije Unesko.
- Mislim da je mogućnost da se to dogodi veoma velika i da će Kosovo primiti u Unesko. Već smo imali takvo iskustvo, veliki skandal, kada su u Unesko primili Organizaciju oslobođenja Palestine. Imajući u vidu da je većina zemalja Zapada priznala nezavisnost Kosova, lično ne vidim razlog zbog kog bi ih Unesko odbio, bez obzira na to što ima veliki broj država koje nisu priznale nezavisnost Kosova - rekao je Lidov.
Ako predlog za prijem Kosova u članstvo dobije većinu, onda on ide kao preporuka na Generalnu konferenciju Uneska, koja bi trebalo da se održi u novembru, a koja ima 195 članica.
Zamenik ministra spoljnih poslova Kosova Petrit Selimi izjavio je u intervjuu za prištinski list "Zeri" da 15 država sa uticajem u Evropi i na drugim kontinentima lobira za prijem Kosova u Unesko, i da se na tome radi već mesecima. Selimi je za RTK kazao da to što Kosovo nije, a Srbije jeste članica Ujedinjenih nacija nije bitno, budući da veruje u uspeh velikog lobiranja koje je učinjeno po tom pitanju i da će Kosovo postati članica Uneskoa. S druge strane, zvanični Beograd već je krenuo u diplomatsku protivofanzivu pokušavajući da ubedi članice Uneska da ne glasaju za zahtev Prištine. Borba se nastavlja.
Pokrali 10.000 ikona
Srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, govoreći ovog meseca na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj situaciji na Kosovu i Metohiji, podsetio je da je od juna 1999. godine do danas, 236 crkava, manastira i drugih objekata u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, kao i kulturno-istorijskih spomenika, bilo meta napada. Od njih čak 61 ima status spomenika kulture, a 18 su od izuzetnog značaja za državu Srbiju.
- Na prostoru KiM uništena su 174 verska objekta, 33 kulturno-istorijska spomenika, pokradeno je više od 10.000 ikona, crkveno-umetničkih i bogoslužbenih predmeta. Uništen je ili oštećen 5.261 nadgrobni spomenik na 256 srpskih pravoslavnih grobalja, a na više od 50 njih ne postoji nijedan čitav spomenik - naveo je Dačić, ističući da su napadi na srpsku baštinu u tom smislu napadi na identitet Srba.
