Put do očevine pun prepreka

Predsednik Mreže za restituciju Mile Antić apelovao je na naslednike imovine oduzete posle Drugog svetskog rata u Srbiji, među kojima je i mnogo onih koji žive u rasejanju, da ne žure sa predajom zahteva za restituciju dok ne prikupe svu dokumentaciju, kako nadležni organi ne bi odbacili njihova potraživanja.

- Rok za podnošenje je dve godine, pa ima dovoljno vremena da se sakupe svi papiri i prođe ta komplikovana procedura. Neka rade temeljno, osim u "čistim" slučajevima kada može da im bude vraćeno njihovo zemljište, jer na njemu nije bilo nikakvih promena i ostalo je poljoprivredna parcela - objašnjava Antić u intervjuu za "Vesti".
 

Zašto je, prema vašem mišljenju, procedura komplikovana?

- Znamo da Zakon upravnom postupku omogućava dopunu dokumentacije tokom postupka, ali ne i u ovom slučaju, što ukazuje na skrivenu nameru zakonodavca da oteža postupak i, mogu da kažem, da odvrati vlasnike od očevine ili dedovine. Odnosno da ih natera da odustanu i trajno ih liši onoga što im pripada.

Vaše udruženje je u više navrata isticalo nezadovljstvo Zakonom o restituciji. Zbog čega?

- Vraćanje imovine u obveznicama je podmukla prevara i zato ćemo insistirati na promeni zakona i na uvođenju zamenske restitucije. To znači da ako vlasniku ne može da se vrati njegovo zemljište, jer je tu neka zgrada, onda treba da mu se, putem kompenzacije, nadoknadi drugom parcelom iste površine. Nismo zadovoljni, jer mislimo i da većina zemljišta neće biti vraćena vlasnicima, a novca za obeštećenje nema i pitanje je hoće li moći novčano da nadoknade ljudima ono što je njihovo, pa zato i smatramo da je namera da naslednici budu prevareni.

Da li postoji drugo zemljište kojim bi takva kompenzacija bila izvršena?

- Naravno, Država Srbija, AP Vojvodina i lokalne samouprave raspolažu ogromnom imovinom, a u čak 97 odsto slučajeva se radi o zahtevima za vraćanje zemljišta. Ukupno oko 300.000 hektara, dok su ostalo stanovi, poslovni prostor, fabrike, mlinovi, štamparije i slične nepokretnosti koje su bile u privatnom vlasništvu pre nacionalizacije.

Imate li podatke koliko poseduje država?

- Republika Srbija danas u vlasništvu ima poljoprivrednog zemljišta bar duplo više od onoga koliko svi građani zajedno potražuju. Prema podacima Uprave za poljoprivredno zemljište reč je o 425.000 hektara u svojini Srbije. Činjenica koja se skriva od javnosti jeste da od toga ubira zakup, a još je 150.000 hektara sakriveno po raznim zadrugama, kombinatima i nekim drugim privatizovanim preduzećima. Takođe, naslednici potražuju 40.000 hektara šuma, a država poseduje 1.375.000 šumskog zemljišta. Sve to, ako se ne budemo borili, praktično može da bude opljačkano.

Da li je to zemljište u tajkunskim rukama?

- U tajkunskim ili stranačkim, pošto sve ovde, pa i tajkune drže partije. Zemljišta ima dovoljno da naslednicima bude vraćeno, ali je jasna želja da im ne bude vraćeno, već da budu obeštećeni i zato Mreža za restituciju pokreće akciju za promenu postojećeg Zakona o restituciji.